Amerika pravi gusarsku državu

У текућој кампањи против Техерана, Вашингтон је прибегао новој тактици: уступио је поморску блокаду Ирана својим савезницима, наравно, све у име „слободне пловидбе“.

Најновије вести из Вашингтона јављају да САД желе да формирају „коалицију“ која би осигурала слободу пловидбе кроз Ормуски мореуз и Баб ел Мандеб, рекао је командант Здруженог штаба америчке армије, генерал Џозеф Данфорд.

САД су у контакту са „одређеним бројем земаља“ како би виделе које од њих имају политичку вољу да подрже пројекат, додао је он.

Међутим, легитимна полицијска акција добила би подршку Уједињених нација и не би било потребе за новом „коалицијом вољних“, каква је формирана пред незакониту инвазију на Ирак 2003; не треба спомињати чињеницу да је и сам Иран поздравио истинске напоре међународне заједнице у области безбедности.

Судећи по недавним запленама танкера који су превозили иранску нафту, могло би се закључити да би прве земље-добровољци, које би за амерички рачун контролисале два мореуза који спајају Персијски залив са остатком света, могле да буду Велика Британија и Египат.

Британски маринци упали су на танкер „Грејс 1“, који је пловио под панамском заставом у Гибралтару, док су египатске снаге заплениле украјински танкер у Суецком каналу.

И док су иранске власти поводом египатске акције остале неме, упад британских снага на „Грејс 1“ окарактерисале су као пиратерију и инсистирале су да такво понашање мора да престане.

Велика Британија је главни амерички савезник и, иако њена морнарица представља бледу сенку некадашње британске поморске моћи, чини се да има довољно снаге да пресреће ненаоружане бродове у Персијском заливу.

Човек би помислио да ће Британија, пре него што за рачун САД преузме чување двају стратешких мореуза, прво решити проблеме у својој кући – изабрати премијера – али ово није први пут да Вајтхол поступи мимо логике.

Британска акција у Гибралтару изазвала је главобољу чак и код неких званичника ЕУ, јер Британија, будући да је једна од потписница нуклеарног споразума са Ираном из 2015, не би требало да буде везана за санкције које су Ирану једнострано наметнуле САД.

Званично објашњење из Лондона је да гибралтарски закон дозвољава спровођење санкција УН, ЕУ и Велике Британије, наводећи одредбу усвојену само дан пре него што је „Грејс 1“ пристао у гибралтарску луку.

Техеран, међутим, не признаје овакво образложење, а шеф иранског генералштаба, генерал-мајор Мухамад Багери, најавио је „примерен одговор“. Британски бродови у Персијском заливу већ су осетили кризу на својој кожи. Тако је танкер нафтне компаније „Бритиш петролеум“ – „Бритиш херитиџ“, пловећи из ирачке луке Басра, нагло скренуо и усидрио се у Саудијској Арабији, из бојазни од иранске одмазде.

Други британски танкер, „Пацифик војаџер“, у пратњи фрегате „Монтроуз“ усидрио се у луци Фуџаира, у Уједињеним Арапским Емиратима.

Вреди запамтити да је Вашингтон оптужио Иран да стоји иза тајанствених напада на два танкера у Оманском заливу, као и на два друга брода у Персијском заливу прошлог месеца. Техеран је демантовао оптужбе, а ни земље-власнице пловила нису убеђене у америчке оптужбе.

Најава Пентагона да ће „изградити глобални консензус“ против Техерана прошла је углавном непримећено због инцидента са обарањем америчког шпијунског дрона изнад Ирана, што је замало изазвало рат.

Међутим, недавна пиратерија и позиви на формирање поморске коалиције сугеришу да је „консензус“ близу и да је рат са Ираном само питање времена.

 

sputnik

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

10 + 3 =