U Vašingtonu pomno analizirana Strategija EU o Zapadnom Balkanu. Sagovornici DW ukazuju da smanjeni angažman SAD u regionu ne znači gubitak interesovanja.
“Jedini način da tranzicija na Balkanu bude uspešna je da Evropa i Amerika stanu rame uz rame u tome”, kaže za Dojče vele Džonatan Kac, viši savetnik Nemačkog Maršalovog fonda u Vašingtonu. Znakovito je da se i danas, skoro tri decenije od pada Berlinskog zida i sloma komunizma, govori o “tranziciji”.
No američka pozicija prema Balkanu postaje zanimljiva u svetlu aktuelnih događaja – preuzimanja administracije od Donalda Trampa, te predstavljanja strategije EU za Zapadni Balkan.
Kac kaže da angažman SAD nije (više) na onom nivou koji bi osigurao da Amerikanci budu pravi partner EU kako bi zemlje tog regiona prošle tranziciju u pravom smeru. Ali jedino zajedno, smatra ovaj naš sagovornik, SAD i EU mogu da se suprotstave “ruskoj propagandi” i mešanju u evropske poslove, uključujući i izbore, ali i sve većem ekonomskom prisustvu Rusije, posebno u energetskom sektoru Zapadnog Balkana.
Potrebni jasni rokovi
“U isto vreme, pristupni proces EU je veoma tehnički i birokratski, pa je zato mnogo efektniji podsticaj za napredak kada se on kombinuje s punom podrškom Sjedinjenih Država”, kaže za DW Sara Bedenbou iz Atlantskog saveta, jedna od troje autora studije o novoj američkoj strategiji na Balkanu.
U svetlu nove, evropske strategije za Zapadni Balkan, objavljene prošle sedmice, američki posmatrači navode da je potrebno napraviti vidljiv korak napred. Jer, kako kažu, vreme više nije saveznik svih balkanskih pretendenata na EU: kod nekih se oseća zamor, a drugde je sve više prisutan evroskepticizam.
“Jedna od češćih zadrški, koje čujemo kroz pritužbe iz regiona, je nedostatak jasne perspektive u vezi sa vremenskim rokovima, pa to otežava ostajanje zemalja na kursu reformi i političkih napora u pristupnom procesu”, kaže Bedenbou. Zato je važno imati “akcioni plan s rokovima”.
Amerikanci smatraju da će „ključni momenat“ sledećih meseci biti samit zemalja Zapadnog Balkana u Bugarskoj, prvi na kojem će od sastanka u Solunu 2003. godine učestvovati sve članice EU.
Da li Tramp stvara konfuziju?
“Kad govorim s evropskim zvaničnicima, oni otvoreno ističu da žele ne samo američki angažman, već i američko liderstvo na Balkanu”, dodaje Džonatan Kac. No on ističe da se zbog pozicije predsednika Donalda Trampa prema Rusiji “stvara konfuzija, a to može poslati pogrešan signal za zemlje koje su pod uticajem ruske (propagandne) agresije”.
Poznavaoci prilika u Vašingtonu tvrde da Tramp nije direktno uključen u kreiranje američke politike prema Balkanu. Ohrabrujuće je, kažu, to što se predsednik “okružio odličnim ljudima” koji dobro poznaju taj deo jugoistočne Evrope.
Postoji, međutim, i Gordijev čvor, koji može usporiti Evropu u tome da bude “cela i slobodna” (Whole and Free) – kako je 1989. u Majncu, u tada još podeljenoj Nemačkoj, viziju kontinenta predstavio tadašnji američki predsednik Džordž Buš Stariji. Taj Gordijev čvor u Vašingtonu i danas lociraju u Bosni i Hercegovini.
Odmah nakon objavljivanja evropske strategije za Zapadni Balkan, u Sarajevu se oglasio predstavnik EU Lars Gunar Vigemark, navodeći da BiH, u neko doba, neće moći dalje prema Evropskoj uniji ako se Dejtonski ustav ne prilagodi standardima EU.
Nije gotovo bez BiH i Kosova
U Vašingtonu pak podsećaju da za promenu Dejtona nema čarobnog štapića, znajući koliko je teško doći do unutrašnjeg i međunarodnog konsenzusa po tom pitanju. “Oni koji su oko stvaranja Dejtona bili najviše involvirani, moraće da iznađu adekvatnu formulu za te reforme”, kaže Kac.
“Očigledno da je situacija oko BiH i dalje puna izazova, ali jasno je da nijedna zemlja ne sme biti ostavljena po strani u procesu priključenja EU.”
Očito je, slažu se i drugi, da bez obzira koliko Crna Gora i Srbija za sad prednjačile ka članstvu u EU, napredak regiona neće biti kompletan bez BiH, a onda i Kosova. “SAD treba da pokažu više političkog i diplomatskog napora da bi se rešio teški izazov koji sprečava napredovanje i vuče BiH unazad”, dodaje Kac.
