Narodni poslanik Boris Bursać otkriva šokantne informacije o stravičnom napadu u Beču

Specijalista za terorizam, organizovani kriminal i bezbednost i od skoro narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije Boris Bursać otkriva šokantne informacije o strašnom napadu u Beču.

printscreen

Svedoci smo porasta terorizma pogotovu na tlu Evrope a poslednji u nizu je ovaj u Beču. Šta je u suštini terorizam i šta ga podstiče, da li je moguće zaustaviti ovu pošast koja već duži vremenski period hara svetom, kao i na mnoga druga pitanja odgovoriće nam poznati stručnjak iz ove oblasti i prijatelj našeg portala Boris Bursać.

Gospodine Bursać šta je u suštini terorizam?
Verovali ili ne to je jedno od najtežih pitanja koje možete postaviti stručnjacima koji se bave ovim fenomenom. Duži vremenski period mnogi naučnici pokušavaju da daju odgovor na ovo pitanje ali im ne polazi za rukom jer se retko ko od njih bavi suštinom terorizma odnosno, pitanjima da li je terorizam kao fenomen politički motivisan ili nije, šta ga uzrokuje, da li je teroristički akt samo slučajan napad pun mržnje ili nešto više, da li je za terorizam bitno kreiranje stanja straha, ko su žrtve, ko je nevin a ko kriv … Definicije ovog fenomena su raznolike a konsenzusa oko jedne jasne i celovite definicije nema a sumnjam da će ga ikada i biti. U svojim dosadašnjim istraživanjima naišao sam na preko 100 definicija terorizma, i svaka donekle pokriva deo onoga što terorizam zaista predstavlja. Problem koji se ovde javlja je u suštini vrlo prost, neki teroriste vide kao heroje i borce za slobodu a neki kao krvoločne ubice, i dokle god imamo takvo razmimoilaženje u mišljenima, jasne, jedinstvene i svima prihvatljive definicije neće biti. Koliko su ta mišljenja različita govori nam situacija u SAD, gde Ministarstvo odbrane SAD, FBI , Stejt Department Sjedinjenih Američkih Država i Američka Federalna agencija za upravljanje kriznim situacijama na totalno različite načine definišu terorizam.

printscreen

Ono što je bitno naglasiti jeste da su definicije najčešće politički motivisane odnosno da se zasnivaju na političkom diskursu njihovih tvoraca, a ne na njihovom naučnom shvatanju terorizma. Kada bih vam direktno odgovorio na pitanje, kao lokal patriota, oslonio bih se na definiciju našeg autora Profesora Simeunovića, koji terorizam definiše kao višedimenzionalni politički fenomen odnosno složeni oblik organizovanog, individualnog i ređe institucionalizovanog političkog nasilja, koji je obeležen zastrašujućim brahijalno-fizičkim i psihološkim metodama političke borbe, kojima se obično u vreme političkih i ekonomskih kriza, a ređe u uslovima ekonomske i političke stabilnosti jednog društva, sistematski pokušavaju ostvariti „veliki ciljevi“ na način potpuno ne primeren datim uslovima.

Izrazito složena definicija možete li nam ipak malo bliže objasniti fenomen terorizma?

printscreen

Vidite, terorističke oganizacije na sve moguće načine pokušavaju da ostvare svoje političke, ideološke ili društvene ciljeve i u najvećem broju slučajeva ne poštuju opštepihvaćena pravila ratovanja a kao rezultat toga imamo nedužne žrtve. Terorizam nije prostorno ograničen, u prevodu ratište je ceo svet, tako da ni jedna država bez obzira na stepen njene razvijenosti nije zaštićena od ove pošasti današnjice koju nazivamo terorizmom. Ja često u svojim radovima i predavanjima terorizam slikovito objašnjavam kao svojevrsan šumski požar koji brzo plane, još brže se razbukti i vrlo ga je teško ugasiti. Dakle, ponavljam ni jedna država na kugli zemaljskoj nije imuna na terorizam, bez obzira na stepen njene vojne, informacione ili ekonomske razvijenosti, a tipičan primer za ovu moju konstataciju su sprovedeni teroristički napadi u SAD, Španiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj Austriji ….

Često se u medijima za sve okrivljuje Islamski terorizam?

Pazite, terorizam možemo podeliti u četri talasa: Anarhistički, Antikolonijalni, Nova levica i četvrti u koji spada ovaj koji ste i vi pomenuli, Religiozni talas. Upravo se islamski terorizam istakao kao najpoznatija vrsta ovog talasa zahvaljujući svojim smrtonosnim taktikama. Dakle nakon Hladnog rata verski fundiran terorizam pod pokroviteljstvom Al kaide doživljava svoj procvat. Islamski ekstremisti širom sveta propagiraju svoje viđenje islama jer samo na taj način može doći do obnove muslimanske moći u svetu. Oni svoje tvrdnje bazraju na istorijskoj potlačenosti, okupaciji i nepravdi za koju krive “nevernički Zapad”, i sebe smatraju dužnim da na ove “vekovne teskobe” odgovore na sve moguće načine. Najčešće metode bobe su samoubilački napadi, preotimanje aviona, autobusa, automobil bombe, napadi raznim oruđem i oružjem, juriš sa opasanim eksplozivom itd. Nakon dugih i uspešnih napada Al Kaida zbog konstantnih i iscrpnih borbi gubi uticaj a na scenu stupa njena ćerka organizacija poznatija kao “ Islamska država”.

Šta nam možete reći o nedavnom napadu u Beču koji je sada u centru svetske javnosti?
Kao što smo imali prilike da vidimo u terorističkim napadima u centru Beča, 4 ljudi je poginulo uključujući i jednog izvršioca a 23 ljudi je ranjeno. Prema podacima EKO Kobri ( taktičkih jedinica austrijskog Saveznog ministarstva nutrašnjih poslova) desili su se povezani teroristički napadi na više lokacija, odnosno na 6 lokacija u centru Beča i da je postojalo više počinioca. Napadači su nasumično pucali na civile u okolnim kafićima u samom centru Beča. Bečka policija, utvrdila je da je ubijeni napadač dvadesetogodišnji Albanac rodjen u Austriji ali poreklom iz albanske sredine Severne Makedonije – Kujtim Fejzulaj. Bio je jedan od 90 austrijskih islamista koji su pokušali da se priključe borbama u Siriji na strani Islamske države, za šta je bio osudjen na 22 meseca zatvora, ali je zbog dobrog vladanja pušten nakon 8 meseci. Ono što je zanimljivo jeste to da se samo nekoliko sati pred ovaj zločin zakleo na vernost Islamskoj državi i to putem instagrama i uzeo ime Abu Dujan al Albani.

Dan kasnije Islamska država preuzima odgovornost za napad uz izjavu da je napad počinio “vojnik kalifata” Abu Dujan al Albani. Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije navelo je da ove napade tretira kao terorističke i da je jedan od napadača ubijen a drugi u bekstvu.

printscreen

Da li je u budućnosti moguće sprečiti ovakve napade?
Znate kako borba protiv neprijatelja kakav je terorizam nije ni malo lak zadatak pogotovu za države članice Evropske unije. Problem se krije u nadnacionalnom karakteru Evropske unije gde svaka članica teži da ljubomorno sačuva za sebe veći deo suvereniteta po svakom važnom pitanju, te se odbrana od terorizma javlja u vidu još težeg zadatka. Česti teroristički napadi na države članice Evropske unije jasno ukazuju na slabosti postojećeg sistema protivterorističke borbe i jasnoj potrebi za nekim novim aktivnijim pristupom. Sistem indoktrinacij je jako bitan za ovu tematiku stoga bi velika pažnja trebala da se posveti tome. Terorističke organizacije poput Islamske države imaju vrlo jasnu taktiku. One se infiltriraju u džamije, islamske centre, dobrotvorne organizacije i vrše indoktrinaciju svojim idejama, nameću svoje stavove i ciljeve i pokreću „džihad“ protiv određenog društva. Upravo tu se krije mogućnost borbe protiv terorizma – u insajderskoj borbi. Bezbednosne agencije trebaju što više da ulažu u insajdere, osobe koje su unutar ili koje su istupile iz ovakvih organizacija, jer se taj način pokazao kao vrlo produktivan. Preko njih smo dobijali informacije kako su prilazili ljudima, kako je vršena indoktrinacija, kako su dolazili do finasijskih sredstava, a u borbi protiv ovakvog neprijatelja jedino pravovremena i tačna informacija može promeniti sled događaja.

Gospodine Bursać hvala vam na odvojenom vremenu
Hvala Vama na pozivu i vidimo se ponovo.

 

Glas Nacije

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

11 − 5 =