BEOGRAD – Danas je praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu koji Srbija obeležava kao državni praznik od 2012. godine u znak sećanja na pobedu i veliko stradanje srpske vojske u Velikom ratu.
Na današnji dan pre 97 godina Nemačka je kapitulirala pred zahtevima savezničkih država, a Veliki rat je nakon četiri duge godine i nekoliko miliona poginulih konačno bio završen.
U 11 časova, 11. 11. 1918. – jedanestog časa, jedanestog dana, jedanestog meseca – primirje je stupilo na snagu. Suprotstavljene armije na zapadnom frontu počele su povlačenje sa svojih pozicija.
Kanadski vojnik Džordž Lorens Prajs tradicionalno se smatra poslednjom žrtvom Prvog svetskog rata: pogodio ga je nemački snajperista i umro je u 10.58 časova 11. novembra 1918.
U znak poštovanja i sećanja na srpske junake, vojnike koji su u Prvom svetskom ratu dali živote za slobodu i Srbiju, ljudi na rever danas treba da okače simbol ovog praznika – svet po imenu Natalijina ramonda.
Ramonda serbica je srpska lepotica
Natalijina ramonda (Ramonda nathalie) neobičan je cvet izuzetne lepote, a njegova simbolika važna je Srbe iz nekoliko razloga. Ovaj cvet poznat je i kao cvet feniks jer i kad uvene i potpuno se osuši može da oživi ako se i malo zalije.
Stoga život ovog neobičnog cveta ima izuzetnu simboliku u vezi sa Velikim ratom i srpskom vojskom u njemu – vojskom koja je doslovno vaskrsla i iako izmučena pokazala svoju moć i hrabrost u Velikom ratu.
Ramondu je prvi klasifikovao čuveni prirodnjak Josif Pančić 1874. godine. Dao joj je ime srpska ramonda (Ramonda serbica). Biljka je prvo uočio na Rtnju, a potom i u okolini Niša. Naš narod ih zove i kolačići, a neodoljivo podsećaju na ljubičice. Jake su i izdrljive, preživele su i ledeno doba i opstale do dan-danas – raste na istoku Srbije i na Kajmakčalanu u Grčkoj, čiji je najviši vrh Sveti Ilija, a na kom je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe uoči proboj Solunskog fronta u Velikom ratu.
