Beograd — Poslodavci pozdravljaju najavu predsednika Aleksandra Vučića da će država još pomoći privredi, kaže počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.
On navodi da je podrška neophodna i na neki način i očekivana.
On za Tanjug naglašava da se UPS zalaže i predlaže da ovoga puta pomoć države bude više usmerena ka onim privrednicima koji su najviše oštećeni zbog krize izazvane kovidom.
“Neke stvari bi ovoga puta trebalo da budu selektivnije i da veću pomoć dobiju oni koji zaista nisu mogli da rade”, ističe Atanacković.
Naglašava da je dobro to što je predsednik nagovestio da će pomoć ići ka domaćim privrednicima i da će se sigurno naći dovoljan broj naših sposobnih ljudi u privredi koji će znati da na najbolji način ulože sredstva koja se na ovaj način daju.
Komentarišući najavu Vučića da će se u narednih sedam dana sa američkom Međunarodnom razvojnom finansijskom korporacijom (DFC) ugovoriti pomoć srpskim preduzećima vredna prvih 300 do 400 miliona dolara, Atanacković kaže da bi preduzeća svakako trebalo da ispune neke uslove da mogu da konkurišu za te pare.
Preduzeća moraju da garantuju da će na najbolji način iskoristiti kreditnu pomoć, dodao je Atancković.
Što se tiče sektora privrede koji su po njegovom mišljenju prvi na listi za ulaganje, kaže da pre svega misli na sektor visokih tehnologija koje napreduju mnogo brže nego ostala privreda, ali i na druge oblasti kao što je recimo drvna industrija.
Ona bi, kako ističe, mogla da ima značajan uspon, posebno u onim krajevima Srbije gde je nedovoljna razvijenost privrednih pogona.
Kao posebno dobru ocenjuje najavu garantne šeme za domaća mala i srednja preduzeća, jer su ona najviše pretrpela zbog kovida.
“Njihove mogućnosti za zaduživanje su najmanje, ona zapošljavaju najugroženije radnike i zato im treba posebno pomoći“, smatra Atanacković.
Navodi da je, prema njegovim saznanjima, od sredstava iz garantne šeme od prošle godine osmišljene kao pomoć u vreme pandemije iskorišćeno oko tri četvrtine.
Većinom su ih iskoristile firme koje bolje stoje, jer poslovne banke prirodno vode računa da novac daju onima za koje su sigurni da ga mogu vratiti.
“Iako je za 80 odsto sredstava garantovala država, ipak je za preostalih 20 odsto morala da garantuje firma, a najveći deo slabijih firmi nije imao čime da garantuje, pa nije mogao ni da traži sredstva iz ove linije”, objašnjava sagovornik Tanjuga.
Sporazum za finansijsku podršku malim i srednjim preduzećima u Srbiji, u vrednosti oko 1,1 milijarde dolara, biće potpisan do kraja januara sa DFC – om, rekao je ranije za Tanjug ministar finansija Siniša Mali.
“Jedan deo sporazuma se odnosi na direktne kredite i pomoć koju će DFC davati malim i srednjim preduzećima u našoj zemlji, a drugi deo pomoći će ići preko komercijalnih banaka. Očekujem da će oni završiti te pregovore tokom prvog kvartala i da će u drugom kvartalu taj sporazum da zaživi, a novac iz DFC da krene ka našim preduzećima”, naveo je tada Mali.
Kada je reč o najavi podrške pospešivanju javne potrošnje, Atanacković smatra da je ona dobra jer što je javna potrošnja veća to su i veće mogućnosti za sve ostale delove privrede.
Nekada, kako objašnjava, čak i određeni nivo inflacije pomaže razvoju tržišta, a bez razvijenog tržišta i platežne mogućnosti ljudi da kupuju, ni veliki deo privrednih aktivnosti ne može da postoji.
b92
