Drevna žitarica pomaže kod migrene, bolesti srca i dijabetesa: Kleopatra je uvek imala na tanjiru

Ovu drevnu žitaricu jeli su Kleopatra i Marko Antonije, bogata je proteinima, vlaknima i drugim hranljivim sastojcima koji pružaju brojne zdravstvene prednosti. Odlična je alternativa rafinisanim žitaricama te je uvrštena na listu top-deset trendova u ishrani koji će obeležiti ovu godinu.

U pitanju je spelta. Zapravo je to pšenica kakvu su poznavali pripadnici starih civilizacija.

Naime, 1.173 dijetetičara napravila su listu deset prehrambenih trendova koji će obeležiti 2022. godinu, a žitarice su visoko na listi, među njima i spelta.

“Ljudima su u fokusu zdravlje i imunitet, a sve je popularnija biljna ishrana. Zato su opcije bogate hranljivim sastojcima važan deo ishrane. Ljudi na hranu počinju gledati kao na lek za sprečavanje bolesti. Osim toga, očekuje se da će porasti interes za funkcionalnu hranu koja sadrži sastojke koji pružaju i zdravstvene prednosti, a ne samo hranljive materije”, prokomentarisala je Luiza Polok, predsednica kompanije “Polok komjunikejšens” (Pollock Communications), koja je objavila spisak nakon što su analizirali kupovne navike potrošača, popularne dijete i slično.

Spelta je postojala još u ranoj Mesopotamiji, pre otprilike 20.000 godina. Ali uz to što je dobro poznata žitarica, prema neprofitnoj grupi za zaštitu potrošača radi povećanja potrošnje celovitih žitarica za bolje zdravlje Savet za stare celovite žitarice (Oldways Whole Grains Council), ove žitarice su “uglavnom nepromenjene u poslednjih nekoliko stotina godina”. Zbog toga obično imaju manje glutena od modernijih, modifikovanih žitarica.

Međutim, spelta je ipak pšenica, što znači da sadrži gluten. Odlikuje se visokim udelom vlakana i proteina, solidan je izvor grupe vitamina B, čak i vitamina C, a po izgledu je slična ječmu, iako su zrna veća i duguljastija. Poput ječma, ima žilaviju teksturu i orašasti ukus. Može se koristiti u raznim jelima, poput supa, salata i kaša za doručak.

Najviše se jede u Italiji, gde ovu žitaricu poznaju već decenijama. Žitarice poput spelte mogu da smanje rizik od razvoja dijabetesa i srčanih bolesti, a pripisuje joj se i sposobnost da regulacijom šećera u krvi može da smanji rizik za migrenu i druge glavobolje.

Spelta, posebno celovita, bogata je vlaknima, sadrži malo masti, odličan je izvor proteina za vegetarijance i vegane, a pruža mnogo hranljivih stvari, poput gvožđa, magnezijuma i grupe vitamina B.

U poređenju sa smeđim pirinčem sadrži više biljnih proteina i vlakana. Ima sličan profil hranljivih stvari kao kinoa, no ima puniji ukus i daje duži osećaj sitosti.

Četvrtina šoljice spelte sadrži i 20 odsto preporučenih dnevnih vrednosti (RDI) vitamina B3 (nijacina), 15 odsto RDI magnezijuma i cinka te 4 odsto RDI gvožđa. Cink je nužan za zdrav imunitet i zaceljivanje rana te za razgradnju ugljenih hidrata tokom varenja.

Magnezijum je potreban za jake kosti, optimalan imunitet, zdrav rad nerava i mišića te za održavanje ritma otkucaja srca. Takođe pomaže u regulaciji nivoa glukoze u krvi i povezan je sa poboljšanom osetljivošću na insulin. Vitamin B3 (nijacin), zajedno s drugim vitaminima iz grupe vitamina B, pomaže u razgradnji i pretvaranju hrane u energiju, a među ostalim održava zdravlje kose, kože i očiju.

Budući da je uobičajena ishrana siromašna vlaknima, samo jedna šoljica spelte od celovitog zrna može da pruži neverovatnih 20 odsto dnevnog preporučenog unosa vlakana, a preporučuje se da svaki dan unosimo oko 30 grama vlakana.

Zdravstvene prednosti ishrane s visokim udelom vlakana dokazane su brojnim istraživanjima i ne bismo smeli da ih zanemarimo. Danas su vlakna prepoznata kao dobri saveznici u prevenciji dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti, mogu da pomognu u snižavanju ukupnog i LDL holesterola te pomažu u poboljšavanju zdravlja sistema za varenje.

Spelta je bogat izvori polifenola, karotenoida i selena.

Opservacijske studije dokazuju da dugotrajna konzumacija ishrane bogate biljnim polifenolima može da spreči neke vrste raka, srčane bolesti, dijabetes, osteoporozu i neurodegenerativne bolesti.

Pregledom 16 studija utvrđeno je da tri porcije celovitih žitarica dnevno smanjuju rizik od dijabetesa za 32 odsto. Drugi veliki pregled 45 studija otkrio je da tri obroka celovitih žitarica dnevno smanjuje rizik od srčanih bolesti za 22 odsto i rizik od moždanog udara za 12 odsto.

b92

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

2 × one =