Gorak poraz Vladimira Putina. Žestoka lekcija Ukrajine, a onda… Vraća se još opasniji?

Povlačenje ruske armije iz Hersona je ogroman poraz za Putina.

Ali, u Kijevu ne treba da se raduju prerano jer će se Rusi pregrupisati i rat će još dugo potrajati, komentariše novinar DW Roman Gončarenko.

Da li se Rusi zaista povlače? Da li će ruski predsednik Vladimir Putin prepustiti Herson ukrajinskoj armiji, iako je to jedino oblasno sedište koje je zauzeto od februara?

Ni mastilo se nije osušilo na papirima kojima je Hersonska oblast anektirana, a upravo se to dešava. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je povlačenje okončano.

Oprezne reakcije iz Kijeva pokazuju koliko je ukrajinskom vođstvu teško da poveruje u ovaj scenario. Od jula je ukrajinska armija američkim višecevnim bacačima HIMARS rušila mostove na Dnjepru kako bi odsekla linije snabdevanja ruskim trupama na desnoj obali.

Pa ipak, oklevanje u Kijevu je opravdano. Jer predaja Hersona je divovski, istorijski poraz za Rusiju, uporediv sa propalim pokušajem zauzimanja Kijeva na početku invazije.

To je udarac na “patriotske” osećaje i borbeni moral ruske armije, premda taj moral ionako nije visok.

Iz vojne perspektive je poraz posebno gorak. Potpunim gubitkom desne obale Dnjepra, Rusija gubi kopneni most za stupanje ka Nikolajevu i Odesi. To su mesta u kojima je, kako se mislilo, mogao biti odlučen rat.

Ukoliko Ukrajina može da zadrži ove strateške oblasti – a ima dobre šanse – urušiće se čitava ruska ratna strategija, i Putinov režim će biti gubitnik.

Ako je bio tačan jedan izveštaj Njujork tajmsa, baš zato je Putin nedavno generalima naredio da ne odustaju od Hersona. To što je sada promenio odluku pokazuje da je šef Kremlja učio iz grešaka – a to je opasno u pogledu budućih planova.

Iz ruske perspektive je logično da se odustane od desne obale kad se već ona jedva može snabdevati i braniti. To su govorili i zapadni vojni stručnjaci. Ali do sada je traženje logike u ruskoj agresiji bilo traćenje vremena – od početka 2014. godine je ovaj rat manifestacija ludila.

U mnogim člancima i knjigama se opisuje da Rusija tradicionalno u ratu ne mari mnogo za ljudske gubitke. Ni rat u Ukrajini nije izuzetak. Rusija naprosto nema dovoljno boraca da brani hiljadu kilometara fronta. Zato se nastavlja mobilizacija.

Putinov pristanak na za njega sramotno povlačenje iz Hersona znači da, posle brojnih poraza, ni on više ne može da ignoriše realnost. Pa ipak, Putin neće odustati od plana da zaposedne što više ukrajinske teritorije i svrgne vlasti u Kijevu.

Rusija sigurno neće dozvoliti ukrajinskoj vojsci da se mirno ugnezdi i prezimi u Hersonu. Postoji rizik da Rusi miniraju branu kod Nove Kahovke i za to optuže Ukrajince. To bi bila katastrofa za ljude u regionu i usporilo bi napredak ukrajinske vojske.

Čak i bez toga, Rusi će sa leve obale Dnjepra verovatno gađati ukrajinske položaje u Hersonu. Taj grad bi mogao da doživi sudbinu Marijupolja, da postane sablastan.

Na zimu bi u oblasti Hersona moglo da dođe do artiljerijskog rata bez pomeranja linije fronta. U Donbasu će pak biti intenzivnije. Moguće je da će Rusi ojačati svoje jedinice na istoku trupama koje se sada povlače iz Hersona

To smo već videli nakon poraza kod Kijeva – trupe su pomerene istočno, te su Rusi zauzeli Severodonjeck i Lisičansk. To je pouka Kijevu da se ne raduje preterano zbog Hersona. Konačni poraz Rusije je još daleko.

Glavna pouka je pak da Ukrajina itekako može da odoli ruskoj nadmoći. To je jasan signal i Zapadu koji je pružao obilatu podršku – bez te pomoći, ne bi bilo ukrajinske pobede u Hersonu.

b92

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

twelve + 16 =