Dušan “Duća” Spasojević, takođe poznat i po nadimku “Šiptar” bio je srpski kriminalac i jedan od osnivača i vođa nekadašnje najmoćnije kriminalne grupe u Evropi – “Zemunskog klana”.
Dušan Spasojević rođen je 16. jula 1968. godine u selu Retkocer, opština Medveđa. Vremenom je postao moćan mafijaški šef i odlučuje da njegov klan, koji je tada brojao preko 200 članova, krene da otima bogate biznismene i vraća ih za ogromnu svotu novca. Bio je nemilosrdan, a ljudi su samo nestajali.
Svoju kriminalnu karijeru počinje sa Miletom Lukovićem. U početku su obijali automobile i vraćali ih za otkup. Pored toga, kreću i da prodaju drogu, kao sitni dileri. Navodno je Spasojević uzimao drogu od Albanaca, sa kojima je imao dobre veze iz rodne Medveđe. Dušan Spasojević i Mile Luković ubrzo postaju bliski sa Ljubišom Buhom Čumetom i njegovim Surčinskim klanom, i samim tim kreću da rade za njega, odnosno nastavljaju da rade stare poslove: da otimaju automobile i prodaju drogu, ali u mnogo većoj meri.
Nakon razlaza sa Čumetom počinje da gradi svoj “Zemunski klan”, tako je dobio naziv obzirom da je osnovan u Zemunu.
Pored Spasojevića i Lukovića, neki od prvih članova Zemunskog klana bili su: Nikola Bajić, Milan Jurišić Jure, Marko Petrović, Željko Mihailović i Ninoslav Konstantinović.
Svaka likvidacija koju je Zemunski klan organizovao, Dušan Spasojević je kao mozak organizacije razrađivao planove do detalja, dok su Mile i Sretko Kalinić bili ti koji su bili glavni za slanje ljudi u “Kanadu”.
Oni su bili osumjičeni da su učestvovali i organizovali ubistvo bivšeg predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića koji je ubijen 12.marta 2003. godine, ispred zgrade vlade Srbije u Beogradu.
Pripadnici “zemunskog klana”, Spasojevića su slušali bez pogovora, ubijali ljude koje je targetirao, mučili i spaljivali, a pojedine je “Šiptar” i silovao. To je bilo u vreme kada je “zemunski klan” bio na vrhuncu moći.
Jedan od Spasojevićevih radnika koji je govorio o susretu izbliza sa njim, tada je rekao za “Blic”:
– Sećam se da je nosio uvek bleštave, nove patike i kožnu jaknu. Svi smo stajali u stavu mirno kad se pojavi. Mi radnici smo se hranili u kafani u blizini. Gazdarica je bila Marija, zapamtio sam joj ime, jer me je zbog nje duša zabolela. Radnici su se požalili Duletu da je hrana loša. Jednog dana mi tako jedemo i on ulazi, prilazi mom stricu, uzima njegovu kašiku i proba. Odmah je otišao do Marije, i udario joj strašan šamar! Od tada, hrana je bila sasvim drugačija.
srbija danas
