Kada će rate za kredite početi da rastu?

Beograd — Već duže vreme rate na kredite su stabilne.

One koje nisu, beleže blagi pad, u proseku po nekoliko evra za šest meseci. I to najviše odgovara korisnicima stambenih kredita čija rata nije fiksna tokom celog perioda otplate, već zavisi od kretanja euribora.

A, takvih je više od 120.000, piše Blic.

Sada sve češće imamo priču kako bi “uljuljkani” euribor koji je ispod nule godinama unazad, mogao da krene da raste.

U najkraćem na pitanje kada – odgovor je – u momentu kada se globalna ekonomija počne oporavljati. Sada je ona poljuljana korona krizom, ali da nije bilo korone, stare procene govore da bi euribor već ove godine mogao da počne beležiti plus.

Sada su nove informacije da bi euribor mogao da počne da raste za dve do tri godine. I to je dobra vest jer u prevodu znači i da nam rate na stambene kredite ili drge zajmove sa promenljivom kamatom, ne bi trebalo da rastu u tom periodu.

“Teško je precizirati kada će euribor krenuti da raste jer je više faktora koji utiču na njegovo kretanje. Ono na šta mi u banci računamo jeste da bi to moglo da se desi kroz dve do tri godine”, rekao nam je nezvanično član izvršnog odbora u jednoj banci.

A, sve se naime, vrti oko Euribora, kamate za koji su vezani svi domaći krediti i koji je pre deset i više godina ukupnu kamatu na zajmove u Srbiji dizao i do 5 procenta. U međuvremenu, Euribor je počeo značajno da pada – u minus je ušao još 2016. godine, i na tom nivou je i danas.

O njegovom uticaju možda najbolje govori sledeći primer. Eventualni skok Euribora na 1,5 procenta mogao bi današnju ratu kredita od 267 evra da poveća na 316 evra, odnosno 49 evra mesečno više.

Mnogi, pak, ocenjuju da se zlatno doba niskih kamata, kako ga nazivaju pojedini domaći stručnjaci, sa globalnom politikom izvesno bliži kraju.

Upozorava i MMF

Na mogući rast kamata nedavno je upozorila i Kristalina Georgijeva, predsednica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja je nagovestila da bi svet trebalo da se pripremi za rastuće kamatne stope.

Ocena je da će siromašnim zemljama, koje ne raspolažu sa velikim količinama novca i koje nemaju mogućnost da se sa njim igraju kao što je slučaj sa Amerikom i FED-om koji ne planira da smanji obim kupovine državnih obveznica do 2023. godine, rast kamata mogao napraviti ozbiljne probleme.

Tim zemljama, prema rečima Georgijeve, preti opasnost kamatnog šoka.

Inače, kamate na stambene kredite danas su manje od oko 3 odsto, a pre deset godina bile su i duplo veće.

Kamata na keš kredite istovremeno je oko 10 odsto u proseku, a bila je i veća od 15 procenata.

Izvor: B92

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

five × 3 =