Dijalog Beograda i Prištine je zvanični kolosek kojim Evropska unija (EU) i Amerika pokušavaju da raspletu kosovsku čvor, i odvija se pred očima najšire javnosti. Ali, uporedo sa njim i iza zatvorenih vrata, dešava se još jedan proces kojim jure krajnji cilj koji apsolutno ne ide u prilog Srbiji – najjače zemlje EU pokušavaju da izmame priznanje članicama koje nisu priznale Kosovo, ali i drugim zemljama sveta. Sagovornici “Blica” ocenjuju da će se ovi napori u budućnosti pojačavati, i da će se Brisel i Vašington truditi da, kad već ne mogu u Ujedinjene nacije, “ubace” Prištinu u koju god drugu instituciju mogu.
Ovaj plan je još jednom potvrdio zmenik premijera Kosova Besnik Bisljimi, precizirajući da države Kvinte održavaju sastanke sa predstavnicima zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova, i da nije reč samo o članicama EU, već i o drugim zemljama u svetu koje ga ne priznaju.
Rekao je i da su ti sastanci počeli posle sporazuma postignutog u Ohridu između premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
– Ali, u kojoj meri to može da dovede do priznanja, ostaje da se vidi. To je unutrašnja dinamika svake države – rekao je Bisljimi.
Ovaj proces došao je na red nakon što je Evropski predlog stavljen na sto pred Beograd i Prištinu prošlog septembra. Prvo se tražilo i da ga preostalih pet zemalja odobre, a onda se krenulo dalje u traganje za priznanjima.
“Nikad nisu ni prestali”
To je odmah javno rekao i specijalni izaslanik Stejt departmenta Gabrijel Eskobar, da je priznanje cilj, a onda nedavno podsetio i visoki zvaničnik SAD Entoni Blinken.
Rekao je da bi, ako se sporazum Kosova i Srbije primeni, to otvorilo put priznanja Prištine od strane pet zemalja članice EU koje to još nisu učinile, kao i da Amerika radi na tome.
Da to nisu tek prazne priče nedavno je potvrdila i predsednica Grčke Katerina Sakelaropulu, tokom zvanične posete Beogradu. Otkrila je da je bilo pritisaka poslednjih meseci da njena zemlja prizna Kosovo, uz opasku da “oni uvek postoje”.
Ali, sve sumnje je, bar za sada, razvejala kada je pružajući podršku dijalogu i sporazumu postignutom u Ohridu, istakla da “stav Atine, u pogledu nepriznavanju nezavisnosti Kosova, ostaje nepromenjen i stabilan”.
“Očekuje se jači pritisak”
Ipak, zemlje Kvinte ne odustaju tako lako, kaže za “Blic” kaže Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose. Ujedno podseća da je to posao na kojem dugo rade, ali da je u ovom momentu ključno da se od Srbije ne traži “međusobno priznanje”.
– Zemlje Kvinte su 2008. kada je Rusija počela sa opstrukcijom Ahtisarijevih predloga stale iza kosovske nezavisnosti i ohrabrile Prištinu da krene u taj proces. Od tada, nikada nisu ni prestale da rade na dostizanju što većeg broja priznanja, a onda su 2010. godine pokušale da preko priče o međusobnom priznanju sebi olakšaju posao. Naročito je Amerika insistirala na tome, mi to nismo prihvatili, a uljuljkali smo se za vreme Trampa – podseća on.
blic
