Cena osnovne vrste hleba, poznatog pod imenom “sava”, biće ograničena i naredna tri meseca, a koštaće maksimalno 49 dinara, prenose mediji.
U izuzetno nestabilnim okolnostima kada hrana na svetskom tržištu beleži dramatične skokove, a u pojedinim evropskim zemljama vekna dostiže vrednost od 10 evra, ovo je umirijuća vest za građane.
Izmenjena uredba, kojom se kontroliše cena hleba od brašna tip 500, prošla je sve procedure i biće usvojena na sutrašnjoj sednici Vlade.
Time je obezbeđen kontinuitet, jer je prethodni akt, kojim je vekna bila “zamrznuta”, donet 9. novembra i važi do 11. maja.
Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, objašnjava da je cena hleba novom uredbom povećana za tri dinara u odnosu na prethodnu, kada je bila propisana maksimalna od 46 dinara. To je učinjeno kako bi se izašlo u susret proizvođačima zbog poskupljenja svih inputa.
“I dalje imamo najjeftiniji hleb u regionu”, ističe Kandić za “Novosti”.
“Nastojaćemo da pomognemo pekarima kako ne bi trpeli gubitke. Obezbedićemo im dovoljne količine brašna po subvencionisanim cenama iz robnih rezervi, za tromesečnu proizvodnju hleba ‘sava'”.
On ističe da vlada donosi ovu meru kako bi zaštitila standard građana. Podsetio je da da je produženo i važenje Uredbe o ograničenim cenama osnovnih životnih namirnica, šećera, brašna, ulja, svinjskog buta, mleka, koju su izuzetno važni za snabdevanje potrošača. I ovi proizvodi su, kako navodi, najjeftiniji u regionu. Vest o nižoj ceni hleba sigurno raduje građane, ali proizvođači nisu zadovoljni.
Predsednik Unije pekara Srbije, Zoran Pralica, kaže da njihova računica pokazuje da bi uz brašno iz robnih rezervi i cenu vekne “sava” od 52 dinara, proizvođači bili na nuli, jer su svi inputi poskupeli. On objašnjava da će i prema novoj uredbi imati istu obavezu da naprave 30 odsto osnovne vrste hleba po ograničenoj ceni, kao što je bilo i do sada. Kako ističe, pekari imaju problema sa trgovinskim lancima koji ih ucenjuju kako bi nadoknadili gubitak zbog smanjenog rabata na veknu “sava”.
“Prema dosadašnjoj uredbi njihova marža iznosi šest odsto, a oni traže da bude 20 procenata”, precizira Pralica.
“Za specijalne vrste hleba i peciva, njihov rabat ide od 30 do 100 odsto. Veliki trgovinski lanci hoće sada preko leđa pekara da nadoknade zaradu i koriste različite modele ucenjivanja. Na primer kroz naplaćivanje različitih troškova ulistavanja robe, odnosno u kojim prodavnicama će se naći njihova roba, na kojoj poziciji na rafovima i slično. Pekari su prinuđeni da pristanu na njihove zahteve, jer će im otkazati ugovore. Pritom, proizvođači na isplatu čekaju od 60 do 120 dana, jer ne poštuju rokove od mesec dana, a prodaju na dnevnom nivou”.
On ocenjuje da se trgovinski lanci ponašaju neprimereno, kao da se ništa ne dešava ni u Srbiji niti u svetu. Kako bi se ti problemi rešili za dve nedelje će se, kako kaže, pod pokroviteljstvom vlade sastati Unija pekara Srbije i predstavnici trgovinskih lanaca. Tu će biti i proizvođači mleka, jer i oni imaju iste teškoće sa megamarketima.
“Postoji problem i sa malim samostalnim trgovinskim radnjama, jer one hoće da uzimaju znatno veće količine hleba “sava”, a neće ostale proizvode”, navodi Pralica.
“Pekari zarađuju na tim drugim, specijalnim vrstama hleba i pecivima, a sada su prinuđeni da proizvode više jeftinih vekni i znatno premašuju propisanih 30 odsto. Zato smo apelovali da dobijemo veće količine brašna po subvencionisanoj ceni da bismo mogli da postignemo traženu proizvodnju”.
b92
