Prve prognoze: Hoće li Evropu zaista pokositi ozbiljna inflacija?

Frankfurt — Evropske akcije su porasle u ponedeljak, a skok se bazirao na rastu komunalnih i deonica naftnog i bankarskog sektora, javlja Rojters.

Investitorise nadaju da će snažan ekonomski oporavak Evrozone prevagnuti u odnosu na rizike usled globalnog usporavanja.

STOXX 600 indeks vodećih evropskih deonica bio je u 9,30 sati u plusu 0,4 posto, nakon što je prošloge nedelje skliznuo na najniži nivo u tri sedmice.

Ponedeljak je bio dan dobrih vesti za Evropu. U anketi koju je Bloomberg sproveo među ekonomistima, iskristalisalo se mišljenje da će inflacija u Evrozoni dostići vrhunac od 3,2 odsto u poslednjem kvartalu ove godine. Nakon toga bi oslabila i potonula prema 2% do sredine iduće godine. To se poklapa s prošlonedeljnim izjavama Kristin Lagard, predsednice Evropske centralne banke (ECB), koja smatra da se i dalje očekuje da faktori koji utiču na rast inflacije, cene energije i uska grla u lancima snabdevanja, budu privremeni. Čelnica ECB-a rekla je da najnovije procene za ovu godinu pokazuju da će inflacija iznositi 2,2 posto. U 2022. trebala bi usporiti na 1,7 posto, te na 1,5 posto u 2023. godini.

ECB je prošlog četvrtka poručio da je spreman privremeno da toleriše ubrzani rast cena u Evrozoni, ali planira blago da smanji kupovinu obveznica do kraja godine, ocenivši da time neće dovesti u opasnost povoljne uslove finansiranja. Predsednica Lagarde je dodala i kako ECB pomno prati znatna povećanja plata koja bi dovela u pitanje pretpostavku o privremenosti inflacije.

High Frequency Economics (HFE), u analizi objavljenoj u ponedeljak, navodi da su se prošle nedelje tržišta mučila s naracijom ECB-a. “Predsednica Lagard uložila je velike napore kako ne bi rasplamsala tržišne strahove od najave prestanka kupovine obveznica koristeći pojam “rekalibriranje” kad je reč o kupovini obveznica u sklopu kriznog pandemijskog programa (PEPP)”, navode. Kako se vidi u reakcijama tržišta, gospođa Lagard je uspela gotovo da smiri tržišta. Rekalibriranje nije tapering, zaoštravanje kupovine.

HFE navodi da učesnici na tržištu obveznica za sada uračunavaju višu inflaciju u prinose, ali i potiskuju očekivanja o povećanju kamatnih stopa. Ovo potonje, uveriti tržišta da neće doći do iznenadnog povećanja kamatnih stopa uprkos trenutnom rastu inflacije, ključnj je zadatak vodećih globalnih centralnih banaka, ECB-a i američkog Feda.

Izvor: B92

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

thirteen − one =