Skupština usvojila: “Ispred Srbije samo Irska i Turska”

Beograd — Poslanici Skupštine Srbije usvojili su večeras budžet za 2022. godinu.

On predviđa ukupne budžetske prihode i primanja u iznosu od 1.516,8 milijardi dinara.

Za usvajanje zakona o budžetu je glasalo 203 poslanika, a jedan poslanik je bio uzdržan.

Projektovani deficit za narednu godinu iznosi tri odsto, a javni dug 53,8 odsto BDP-a.

Od 1. januara sledeće godine minimalna cena zarade će biti veća i iznosiće 35.012 dinara.

Penzije će u skladu sa švajcarskom formulom biti veće za 5,5 odsto.

Mali: Sačuvali smo optimizam

“Pre par godina počeli smo da sanjamo neke snove a neke smo ostvarili, ali još veći su pred nama – takav nam je i budžet, razvojni, sa puno novih puteva, škola, bolnica… to je budućnost koju želimo da gradimo“, rekao je ministar finansija Siniša Mali večeras pred poslanicima u Skupštini.

“Kritikovali su nas što delimo narodne pare – pa to i jesu narodne pare i idu narodu Srbije”, istakao je Mali, dodavši da će se nastaviti sa pomaganjem građanima Srbije.

“Ponosni smo na to što smo iz budžeta uzpeli da isplatimo svakom penzioneru 4.000 dinara na početku pandemije, a onda smo ponudili, ključna reč ponudili, svakom građaninu Srbije i po 100 evra i 6 miliona ljudi se prijavilo za tu pomoć”, kazao je.

Pomenuo je da su mere pomoći kritikovane kao neselektivne, a, kako kaže, mogao je da se prijavi svako ko je hteo, ko smatra da mu je pomoć potrebna.

“Isplata pomoći građanima je važna iz najmanje dva razloga: u uslovima krize želeli smo da damo novac ljudima kako bi ga potrošili, na takav način smo održali nivo ekonomske aktivnosti, zato imamo pad 0,9 odsto prošle godine – jedan od najmanjih u Evropi – a kada pomažete ljudima u krizi izazivate optimizam, oni osećaju da imaju nekoga na koga mogu da se oslone – to je naša država Srbija koja je rekla: Jaki smo, imamo novca i želimo da pomognemo građanima“, objasnio je Mali.

“Ekonomski je opasnu ući u pesimizam jer se onda ekonomija sporo oporavlja. Taj optimizam koji smo kreirali je izuzetno važan. A država ispunjava svoje obaveze u dinar i u dan. Tako smo izgradili kredibilitet i pred investitorima pa smo privukli ubedljivo najviše stranih investicija u celom regionu. Napravili smo most poverenja prema svima, a investicije znače nova radna mesta, više uplata u budžete, veće plate i penzije i bolji standard građana“, naglasio je Mali.

“Po kumulativnoj stopi rasta BDP-a je ispred nas samo Irska s kojom se ne možemo porediti jer imaju visokotehnološke kompanije zbog poreskog tretmana i Turska. Mi smo drugi ili možda prvi u Evropi, u doba zdravstvene i ekonomske krize, po stopi rasta BDP-a koja je najvažniji pokazatelj makroekonomskih kretanja u nekoj zemlji“, kazao je ministar finansija u Skupštini.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da Srbija nikada ranije bila pobednik u ekonomiji, a da se to sada dešava prvi put i naveo da se u tome više ne takmičimo sa zemljama iz okruženja već sa razvijenim zemljama Evropske unije i sveta.

On je u Skupštini Srbije, gde se raspravlja o budžetu za sledeću godinu naveo da su poslednnjih godina ogromna izdvajanja države za zdravstvo.

Istakao je da su ona 2019. godine iznosila 298,2 milijarde dinara, godinu dana kasnije 398,8 milijardi, 2020.- 441 milijardu a za sledeću godinu je predviđena milijarda više.

Naglasio je da je država gradila kovid bolnice, završava se rekonstrukcija Kliničkog centra u Beogradu, podižu se plate zaposlenih u zdravstvu.

Prema njegovim rečima u budžetu za sledeću godinu su obezbeđene pare za domove zdravlja u Grockoj, Paliluli, Čukarici, Lapovu, Loznici, Medveđi, Rači, Somboru a kada je reč o tercijalnoj zaštiti za KBC „ Dr Dragiša Mišović“, Tiršovu dva za šta je odvojeno 900 miliona dinara.

Odvojen je i novac za opšte bolnice u Aranđelovcu, Leskovcu, Loznici, Prokuplju te Institut za javno zdravlje u Pančevu.

Ministar je naglasio da je država to uspela odgovornom politikom i naveo da su se mnoge države dodatno zaduživale za obezbeđivanje sredstava za borbu protiv kovida, pa u nekima učešće javnog duga u BDP-u premašuje 90 odsto, dok će kod nas ovaj procenat do kraja godine biti 58,2 a sledeće godine 55,5 odsto.

Navodeći oblasti za koje je posebno povećan iznos za sledeću godinu, istakao je da je kod Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture suma u odnosu na ovu godinu povećana za oko 84 milijarde, za poljoprivredu za oko 10 milijardi, za zaštitu životne sredine 19,1 milijarda više nego 2021 a za prosvetu 12 milijardi dinara više.

“U rekordnom roku smo izgradili tri potpuno nove kovid bolnice”

Ministar Mali je danas u Skupštini skrenuo pažnju na još par ministarstava i njihove budžete.

“Prevashodno mislim na zdravstvo. Jedna od borbi prethodnih 18 meseci bila je protiv kovida 19“, kazao je.

Kako je naveo, 2019. godine pred pandemiju imali smo, ako saberemo i budžet RFZO i ministarstva zdravlja, 289,2 milijarde dinara ukupnih izdvajanja za zdravstvo, dok je već 2020. godine to poraslo na 398,8 milijardi dinara (preko 3,5 milijarde evra), a 2021. nastavili smo sa rekodnim ulaganjima u zdravstvo od 441 milijardi dinara (4 milijarde evra).

Kako kaže, budžet za narednu godinu predviđa sličnu cifru – 442 milijarde dinara odnosno oko 4 milijarde evra.

“U rekordnom roku smo izgradili tri potpuno nove kovid bolnice, završava se KC Srbije, investiramo u veliki broj drugih opštih bolnica, nabavljamo vakcine, povećavamo plate zdravstvenim radnicima… Nastavljamo sa odgovornom ekonomskom politikom i brigom o zdravlju naših građana”, rekao je Mali, a onda nabrojao i za koje su još domove zdravlja izdvojena sredstva.

Novac je obezbeđen i za KBC “Dragiša Mišović” za nabavku opreme, kao i za izgradnju “Tiršove 2”. Takođe, biće uloženo u još opštih bolnica širom Srbije. Što se deficita tiče, prognoza za sledeću godinu je samo tri odsto, kaže Mali i dodaje da će mnoge veće ekonomije u Evropi imati veći deficit.

“Budžet ministarstva poljoprivrede za 2022. godinu iznosi više od 62 milijarder dinara, plus 12,6 milijardi iz IPARD 2 programa. Kada se saberu dobija se 5,6 odsto u odnosu na ukupni budžet”, rekao je Mali dodavši da je za poljoprivredu 2012. godine izdvajano 40,5 milijardi dinara

“To govori koliko brinemo o našim poljoprivrednicima i tome koliko brinemo za poljoprivredu koja raste iz godine u godinukao i šta mislimo o njenom potencijalu”, naglasio je.

“Kada pogledate udeo javnog duga u BDP-u, svi smo svedoci toga da su se skoro sve države na svetu dodatno zaduživale kako bi pokušale da pokriju visoke troškove borbe protiv kovida. Prosek EU je 90 odsto. Za Republiku Srbiju, za narednu godinu – 55,5 odsto. Ove godine će udeo javnog duga u BDP-u biti 58,2 odsto do kraja godine. Jedna Srbija pokazala je da može da izdvoji osam milijardi evra kako bi pomogla svojim građanima i privredi, a da zadrži javni dug na ovom nivou. Srbija po prvi put u istoriji pobeđuje u ekonomiji. Više nam takmaci nisu samo zemlje u regionu, već i u Evropi i svetu, hoćemo da ih dostignemo što pre”, rekao je Mali.

Mali: Ponosni smo

Ministar finansija Siniša Mali poručio je da su ponosni na budžet za 2022. godinu.

On je, u objavi na Instagramu, detaljno predočio sve važne ekonomske parametre.

• Predviđeni su ukupni budžetski prihodi i primanja u iznosu od 1.516,9 milijardi dinara, što je povećanje od 1,9 % (28,4 milijardi dinara) u odnosu na iznos predviđen drugim rebalansom budžeta za 2021. godinu.

• U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi iznose 1.317,9 milijardi dinara ili 86,9 odsto i veći su za 38,6 milijardi ili za 3% u odnosu na procenjeni iznos prihoda za 2021. godinu

• Očekujemo da ćemo u 2022. godini imati realno povećanje BDP od 4,5%.

• Predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.717 milijardi dinara, što je smanjenje od 75,93 milijardi dinara, odnosno 4,23% u odnosu na iznos planiran rebalansom budžeta za 2021. godinu.

• Projektovani deficit opšte države u 2022. godini iznosi 3% BDP (200,2 milijardi dinara).

• Javni dug opšte države će na kraju godine 2022. godine biti do 56,5% (centralni nivo 55,5).

• Od 1. januara 2022. godine očekuje nas povećanje penzija od 5,5% u skladu sa švajcarskom formulom.

• Svi penzioneri će u februaru dobiti po 20.000 dinara novčane podrške, za šta je izdvojeno 34 milijarde dinara. Uz povećanje od 5,5% dolazi se do 11,2% povećanja penzija u 2022. godini u odnosu na ovu godinu.

• U 2022. godini je predviđeno povećanje plate od 8% zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, Ministarstvu odbrane, zaposlenima na poslovima zdravstvene zaštite i negovateljicama u ustanovama socijalne zaštite, lekarima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije, počev od plate za decembar 2021. godine.

• Za ostale budžetske korisnike i korisnike organizacija za obavezno socijalno osiguranje, predviđeno je povećanje plata od 7%, počev od decembarske plate.

• Planirano je povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 na 19.300 dinara od 1. januara, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa za PIO na teret poslodavca za 0,5%.

• Budžetom je za kapitalne investicije izdvojeno 406,7 milijardi dinara, odnosno 6,1% BDP, dok je na nivou opšte države ta suma oko 485,8 milijardi dinara, odnosno 7,3% BDP.

• Ukupna izdvajanja za zdravstvo u 2022. godini iznose 442 milijarde dinara.

“Snove koje smo decenijama sanjali danas ostvarujemo”

Za kulturu 16 odsto više nego ove godine

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković izjavila je danas da je predlogom budžeta za sledeću godinu za ministarstvo koje vodi predviđeno oko dve milijarde dinara, odnosno oko 16 odsto, više nego u ovogodišnjem budžetu. Budžet za kulturu i informisanje iznosi 14,8 milijardi dinara i u ukupnom budžetu učestvuje sa 1,12 odsto.

“Kada je reč samo o sredstvima za kulturu, bez informisanja, ona iznose više od jedan odsto, što znači da smo dostigli evropski minimum izdvajanja za kulturu od jedan odsto“, naglasila je Gojković u Skupštini Srbije.

Navela je da će 2023. godine Čačak biti prestonica kulture Srbije, za šta će sledeće godine biti izdvojeno 300 miliona dinara.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da se slaže sa poslanicima u Skupštini Srbije koji su rekli da bi trebalo napraviti neke promene u finansiranju lokalnih samouprava i naveo da će Komisija za finansiranje lokalnih samouprava sagledati postojeće i definisati nove kriterijume finansiranja opština i gradova.

“Komisija, u kojoj je 11 novih članova, šest koje je imenovala Vlada Srbije i pet ispred lokalnih samoprava, za finansiranje lokalnih samouprava je zasedala prošle nedelje. Ono što jeste zadatak Komisije jeste da sagleda postojeće kriterijume i definiše nove, kada je reč o finansiranju lokalnih samouprava. Jedan od preduslova za to jeste i popis stanovništva, koji je trebalo da bude organizovan ove godine, ali je zbog kovida 19 odložen za sledeću godinu. Tada ćemo imati uvid u sve detalje u lokalnim samoupravama”, rekao je ministar finansija.

Pre toga je više ministara u Vladi Srbije, reagujući na opaske i pitanja poslanika u Skupštini Srbije vezane za nerazvijenije opštine i gradove, navelo da lokalne samouprave uvek mogu da kandiduju projekte koji su im važni i dobiju sredstva iz državnog budžeta za njih.

Tako je ministar Mali naveo da su opštine Medveđa, Bujanovac i Presevo dobile značajna sredstva, kroz kandidovane projekte, Bujanovac 26 miliona dinara, Preševo 17,7 miliona dinara, a Medveđa 37 miliona.

Naveo je i da se u Tutinu, Novom Pazaru i Sjenici planira izgradnja kanalizacione mreže.

“Imamo novca, posvećeni smo ovim opštinama. Na lokalnim samopravama je da kandiduju projekte i hajde da budemo aktivniji u tome“, rekao je Mali.

Govoreći o velikim infrastruktirnim projektima, Mali je rekao da je u budžetu za sledeću godinu za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture namenjeno 255 milijardi dinara, te da bi, da je takvo ministarstvo postojalo 2012. godine, njegov budžet bio 30 milijardi dinara.

“Da li vidite razliku? Mi govorimo o metrou, već krećemo u izgradnju. Juče je i predsednik Vučić prisustvovao obeležavanju početka radova na deonici Novi Sad – Kelebija, u okviru projekta brze pruge Beograd–Budimpešta. Mi imamo novca za te projekte. Srbija se promenila, stabilna je, a i naše javne finansije su stabilne bez obzira na tri paketa pomoći. Svako obećanje smo ispunili u dinar i dan”, istakao je on.

Što se tiče kritika upućenih na račun projekta metroa, Mali je podsetio da je tako bilo i sa Beogradom na vodi, pa je sada to velelepan deo grada i ogromno gradilište.

“Snove koje smo decenijama sanjali, danas ostvarujemo. Nije nam nedostižan ni metro, ni Nacionalni stadion, ni projekti za prečišćavanje otpadnih voda, ni brza pruga… Pre osam godina o tome nismo mogli ni da sanjamo ni da razmišljamo. Sada, sa čvrstom, stabilnom i odgovornom ekonomskom politikom, imamo čime da se ponosimo. Tu su i povećanje plata, penzija i minimalne zarade. Sve to daje mnogo bolju perspektivu našoj zemlji”, naglasio je ministar finansija.

Brnabićeva: Rast privrede, ulaganje u infrastrukturu i poboljšanje životnog standarda

Pročitajte još:

Brnabićeva o predlogu budžeta: Plate i penzije rastu, nikad više novca za kapitalne investicije

Ovo će biti prva godina u kojoj će BDP preći 52 milijarde evra, kazala je premijerka Ana Brnabić prilikom predstavljanja predloga budžeta za 2022. godinu.

Ona je sumirala rezultate za 2020. i 2021. godinu.

“Obe godine su bile godine pandemije. Svi smo se suočili sa velikim poteškoćama tokom ove dve godine, kao i čitav svet. Ova kriza je najgore od Drugog svetskog rata pogodila sve ekonomije sveta, čak je i kriza iz 2008. godine u odnosu na ovu izgledala kao ‘mala beba’. Ipak, mi smo uspeli da izdvojimo značajna sredstva kroz tri paketa podrške privredi i građanima, a zahvaljujući kojima imamo odlične rezultate. Radi se o ukupnom iznosu od preko osam milijardi evra, verovali ili ne”, istakla je premijerka na početku svog izlaganja.

Ona je navela da se i budžet za 2022. godinu naslanja na se to što je urađeno i da se tako nastavljaju rast i razvoj.

“Predvideli smo da nam rast u 2022. godini bude 4,5 odsto. Sa tim pokazateljima: -0,7 odsto, +7,5 odsto i +4,5 odsto, mi ćemo kumulativno u najtežim godinama od Drugog svetskog rata, imati kumulativni rast koji je najveći u Evropi, preko deset odsto”, istakla je Brnabićeva.

Kako je dodala, kada su sve zemlje u svetu beležile dramatičan rast nezaposlenosti, a neke i preko 20 posto, Srbija je, kroz tri paketa mera podrške građanima i privredi, omogućila ne samo da se zadrže radna mesta, već je otvoreno novih 60.000 radnih mesta.

Plate i penzije nastavile su da rastu, napomenula je.

“Očekujemo da će do kraja ove godine prosečna plata biti preko 600 evra i da smo na dobrom putu da dostignemo cilj da do 2025. godine ona bude 900 evra, a prosečne penzije 430-440 evra”, rekla je.

Cilj budžeta za 2022. godinu je nastavak ubrzanog rasta privrede, razvoja infrastrukturnih projekata i poboljšanje životnog standarda, tvrdi ona.

“Budžet koji predlažemo je razvojni. Povećava se minimalna zarada, ona će preći 35.000 dinara. Od 1. januara predlažemo povećanje plata u javnom sektoru od 7,4 posto, penzije će biti povećane za 5,5 posto. Podsećam da ćemo za penzionere imati još jedno davanje od 20.000 dinara u februaru”, napomenula je ona.

Šta predviđa predlog budžeta?

Budžetom je za kapitalne investicije na nivou opšte države predviđeno 486 milijardi dinara, što je 7,3 odsto BDP-a.

U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi iznose 1.317,9 milijardi dinara ili 86,9 odsto, dok neporeski prihodi iznose 175,7 milijardi dinara ili 11,6 odsto ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije. Ostatak čine donacije u iznosu od 23,4 milijarde dinara, što čini 1,5 odsto ukupnih prihoda.

Predlogom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.717 milijardi dinara. Projektovani deficit opšte države u 2022. godini iznosi tri odsto. Budžet je projektovan na predviđenom rastu BDP od 4,5 odsto.

Kada je reč o javnom dugu, na centralnom nivou vlasti iznosiće na kraju 2022. godine do 55,5 odsto.

Budžetom je predviđeno povećanje penzija i plata u javnom sektoru. Penzije će, po primenjenoj švajcarskoj formuli biti veće za 5,5 procenata, a svi penzioneri će početkom sledeće godine dobiti i dodatnih 20.000 dinara. Kada je reč o povećanju plata, predviđena su povećanja plata zaposlenih u javnom sektoru od sedam procenata, dok će zarade za zaposlene u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama porasti osam odsto. U proseku predviđeno je povećanje od 7,3 odsto. Takođe, od 1. januara se očekuje povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto, pa će minimalac prvi put preći 35.000 dinara (35.012 dinara).

Planirano je i povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto.

Ministar finansija Siniša Mali je izjavio na skupštinskom Odboru za finansije da predlog budžeta za 2022. godinu ima dva osnovna cilja, da podigne životni standard građana i da dalje jača ekonomiju zemlje. Ukazao je da je sledeće godine planirano da se iz budžeta izdvoji 486 milijardi dinara za kapitalne investicije, dodajući da je to novac za auto-puteve, brze saobraćajnice, nacionalni stadion, fabriku za proizvodnju vakcina, završetak Kliničkog centra Srbije, izgradnju i rekonstrukciju velikog broja škola, vrtića…

Za projekte u oblasti ekologije predlogom budžeta za 2022. biće izdvojeno 27,4 milijarde dinara, što je za 3,3 puta više u odnosu na inicijalni budžet za ekologiju u 2021. Za Ministarstvo poljoprivrede biće izdvojene 62 milijarde dinara, što je uvećanje od 17,5 odsto u odnosu na ovu godinu.

Za subvencije je planirano 50,6 milijardi dinara što je dve milijarde više u odnosu na rebalans, a 8,8 milijjardi više u odnosu na inicijalni budžet za 2021. godinu. Subvencije u sektoru poljoprivrede činiće naredne godine 35,25 odsto ukupnih subvencija države. Najznačajnija sredstva od 32,2 milijarde dinara usmeravaju se ka direktnim plaćanjima u poljoprivredi, za IPARD se izdvaja 6,4 milijarde, a kroz mere ruralnog razvoja pet milijardi.

Učešće sektora kulture u budžetu je veće za 0,4 i iznosi 1,01 odsto, a rast za informisanje iznosi 0,012 odsto, što je ukupno 1,112 odsto. Budžetska izdvajanja namenjena Sektoru za zaštitu kulturnog nasleđa su veća za 6,78 odsto, Sektoru za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije za 28,18 odsto, zatim Sektoru za međunarodnu saradnju i evropske integracije u oblasti kulture za 16,82 i Sektoru za za informisanje i medije za 0,12 odsto.

Na dnevnom redu sednice su i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan PIO fonda za 2022. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2022. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2022. godinu.

Takođe, na dnevnom redu će se naći i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2022. godinu, Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.

Poslanici će raspravljati i o predlozima zakona o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, o budžetskoj inspekciji, o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji. Takođe, raspravljaće i o izmenama i dopunama Carinskog zakona, o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu…

Na dnevnom redu je i predlog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema MMF po osnovu korišćenja sredstava opšte alokacije specijalnih prava vučenja odobrenih Odlukom Odbora guvernera MMF od 2. avgusta 2021. godine.

Osim ekonomskih zakona na dnevnom redu su i predlog odluke o razrešenju članova Nacionalnog saveta za kulturu, koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje, kao i predlog članova Nacionalnog saveta za kulturu.

Izvor: B92

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

4 + six =