Bilo da ih jedete sirove ili ih koristite u proizvodnji vina, grožđe je neverovatno
voće. Poznavanje nekoliko činjenica o grožđu može vam pomoći da impresionirate
prijatelje pri sledećoj degustaciji vina ili da izaberete najukusnije sorte koje možete
naći na pijacama koje su u sastavu JKP” Beogradske pijace”.
Želite da saznate više o grožđu i zadivite prijatelje svojim znanjem o vinovoj lozi?
Ove činjenice će učiniti da zvučite kao stručnjak!
- Grožđe je zapravo bobičasto voće
U botaničkom smislu grožđe se definiše kao vrsta bobičastog voća. To znači da svaki
plod dolazi iz jednog cveta na vinovoj lozi. - Stono i vinsko grožđe su različiti
Prirodno je pretpostaviti da se vino pravi od vrste grožđa koju vidite na lokalnoj
pijaci. Nije tako. Stono grožđe, ili ono koje jedete sirovo, izrazito se razlikuje.
Stono grožđe ima tanku kožicu, a godinama su ih poljoprivredni proizvođači uzgajali
bez semena ili sa vrlo malim semenom. S druge strane, vinsko grožđe je manje i ima
deblju koru i puno semena. - Grožđe postoji oko 65 miliona godina
Naučno istraživanje objavljeno u renomiranom časopisu „Trendovi u genetici”
izveštava da većina istraživača veruje da je grožđe staro najmanje 65 miliona godina.
Neke današnje sorte grožđa su direktni potomci ovog drevnog grožđa. - Ljudi uzgajaju grožđe 8.000 godina i ima više od 8000 različitih sorti
Pregled časopisa „Trendovi u genetici“ takođe je otkrio da se najstariji poznati uzgoj
grožđa dogodio pre oko 8.000 godina u Gruziji. Odatle se uzgoj grožđa proširio
Evropom, a Rimljani su različite sorte grožđa počeli nazivati različitim imenima.
Naučnicima je poznato više od 8.000 različitih sorti grožđa. Ovo uključuje vinsko
grožđe i stono grožđe, od kojih većina potiče iz Evrope i Amerike. - Kožica grožđa je prirodno domaći kvasac
Iako je kvasac važan sastojak u savremenom vinarstvu, grožđe zapravo ima kvasne
organizme koji prirodno rastu na koži bobica. Količina i vrsta kvasca zavisi od vrste
grožđa i uslova njegovog uzgoja. Prema studiji objavljenoj u časopisu „ Microbial Ecology“,
što je grožđe zrelije, to na njemu raste više kvasca. To objašnjava činjenicu zašto su
ljudi počeli da koriste ovu vrstu voća za pravljenje vina. - Odabir za uzgoj sorte grožđa prema podneblju
Različite sorte grožđa najbolje odgovaraju određenim podnebljima, pa je važno
raspitati se o najboljoj sorti za vaše područje. - Jedna porcija obezbeđuje 27% dnevnog vitamina C
Iako mnogi ljudi ne povezuju grožđe sa visokim sadržajem vitamina C, činjenica je da
ono zapravo sadrži više od četvrtine vitamina C koji vam je potreban u jednom danu.
Grožđe je takođe bogato vitaminom K i ne sadrži masti i holesterol. - Za pravljenje vina potrebno je mnogo grožđa
Prema časopisu Wine Maker Magazine potrebno je oko 90 kilograma grožđa za
proizvodnju pet litara ili oko 25 boca vina. To je jednako više od 3,5 kilograma grožđa
po boci.
- Grožđe ima mnogo koristi
Pravljenje vina i sveže jedenje nisu jedini načini korišćenja grožđa. Druge upotrebe
uključuju sok od grožđa, žele ili džem od grožđa i sušenje grožđa za pravljenje
grožđica. Neki ljudi takođe koriste ekstrakte iz semenki grožđa u medicinske svrhe. - Vinsko grožđe je slađe od stonog grožđa
Iako može izgledati kontraintuitivno na osnovu ukusa suvog vina u odnosu na slatko
stono grožđe, vinsko grožđe generalno ima veći preostali šećer od stonog grožđa;
vinsko grožđe ima zaostali šećer od oko 25 briksa, dok stono grožđe ima zaostali
šećer od oko 18 briksa. Razlog zašto su vina daleko slađeg okusa od stolnog grožđa je
taj što se zaostali šećer grožđa fermentira u alkohol, ostavljajući za sobom samo
malu količinu šećera.
Bez obzira na to kako ga koristite, grožđe je popularno i ukusno voće. Sledeći put kada
budete uživali u ovom voću setite se uzbudljive istorije i predivnih zdravstvenih
prednosti ovih ukusnih bobica.
NUTRITIVNA VREDNOST GROŽĐA
Po obroku: 335 kalorija, 31 g proteina, 25 g ugljenih hidrata, 13 g masti (3 g zasićene
masti), 176 mg holesterola, 4 g vlakana, 14 g šećera, 372 mg natrijuma. Kalorije iz
masti: 35%
