Rod šljive u Srbiji zbog kasnih prolećnih mrazeva i letnjih suša, ove sezone – prepolovljen. Tek deset odsto plasirano na domaće i strano tržište kao stona šljiva
ROD šljive u Srbiji ove sezone je, zbog kasnih aprilskih mrazeva, ali i zbog letnje suše – prepolovljen. Zato je, ističu stručnjaci, cena ove godine dva, pa čak i tri puta (u zavisnosti od sorte i kvaliteta) bila veća u odnosu na prethodne godine, pa su proizvođači srpskog “plavog blaga” mogli lepo i da zarade, jer je kilogram šljive dostizao cenu i do 45 dinara.
Dr Nebojša Milošević, naučni saradnik Instituta za voćarstvo, ističe da se ove godine sa oko 49 miliona stabala šljive, koliko se procenjuje da ih ima na 244.000 hektara pod ovom voćkom, ubralo oko 250.000 do 300.000 tona požegače, stenleja, čačanske lepotice… Od ove količine tek deset odsto plasirano je na domaće i strano tržište kao stona šljiva, dok je ostatak išao za preradu (najviše za sušenje – 10 odsto), a čak oko 70 procenata otišlo je u kazane za pečenje rakije.
– Kvalitet ovogodišnjeg roda varirao je od mesta do mesta. Tamo gde je zemljište prirodno vlažnije, ili gde postoje sistemi za navodnjavanje, što je veoma redak slučaj, kvalitet je bio odličan, jer je plod imao veći procenat šećera – kaže dr Milošević. – Najveća količina šljive izvezena je za Rusiju, a na njihovo tržište prolazi samo odličan kvalitet.
Godišnje se u Srbiji proizvede oko 4.000 tona suve šljive, što je ispod deset odsto od ukupnog roda. – U našem kraju šljiva je rodila dobro. Nešto smo malo prodali Rusima, koji su dolazili direktno u šljivike i otkupljivali rod, i to po ceni od 40 centi. Ostalo ćemo u rakiju, jer svake godine proizvedemo po oko hiljadu litara i sve to prodamo za godinu dana – rekao nam je Milić Jovanović iz Dragačeva.
U odnosu na druge delove Srbije, ove godine je šljiva u valjevskom kraju i Podgorini solidno rodila, uz veoma dobar kvalitet. Uz to, proizvođači su zadovoljni i otkupnom cenom od oko 40 dinara za kilogram šljive, što je najbolja otkupna cena u protekle dve decenije!
– Zbog dobre cene sirove šljive, mnogo manje su angažovane sušare – ističu stručnjaci. – Proizvodnja suve šljive bila bi na granici rentabilnosti, jer bi joj cena bila prilično visoka.
Na područu Osečine, odnosno u Podgorini, ima oko milion stabala šljive, koja se prostiru na oko 2.350 hektara. U Podgorini oko 2.700 domaćinstava proizvodi sirovu šljivu – 20 miliona kilograma godišnje. U Kolubarskom okrugu površine pod šljivom povećane su za više od 20 procenata. Šljivici se prostiru na više od 12.000 hektara.
– Ovako dobra cena nije bila skoro, imam sušaru, ali šljivu ove godine neću da sušim, jer se ne isplati, bolje je prodavati svežu – kaže Milorad Marković iz Bratačića kod Osečine.
Radovan Damjanović iz Lopatnja kod Osečine veli da je požegača već izbila na 50 dinara po kilogramu. Za ovu vrstu “plavog blaga” pune tri decenije nije bila bolja otkupna cena.
Izvor:Novosti
