Pred nama je sezona praznika, novogodišnjih i božićnih, i već se uveliko pripremamo za kupovinu. U ovo vreme trgovci po pravilu najavljuju i sezonska sniženja. Nije, međutim, retkost da u Srbiji ona nisu prava. Lažne rasprodaje prošle godine činile su pet odsto nepravilnosti koje beleži tržišna inspekcija. Ove godine ih je nešto manje – tri procenta. Šta je u izlogu, a šta u radnji proveravala je Dragana Biberović.
Plakati koji poručuju da se kupovinom štedi najbrže privlače kupce i to trgovci dobro znaju. Iako očekuju velike rasprodaje, potrošači tek na kasi saznaju da su sniženja simbolična.
u izlogu, a šta u radnji proveravala je Dragana Biberović.
Plakati koji poručuju da se kupovinom štedi najbrže privlače kupce i to trgovci dobro znaju. Iako očekuju velike rasprodaje, potrošači tek na kasi saznaju da su sniženja simbolična.
“Za neke proizvode ima popusta, za neke ne, ali generalno uvek može nešto da se nađe. Za razliku od pravih popusta u nekim zapadnim zemljama, različite su cene. Na izlogu piše 70 odsto, vi uđete u radnju a nema nigde 70, samo 10, 20 odsto maksimum”, kažu građani.
Ovakve žalbe u vreme praznika svakodnevno stižu na adresu Centra za zaštitu potrošača. Prema njihovim podacima, trgovci najčešće obmanjuju tako što na popust stave male količine robe.
“Onda se postavlja pitanje koji je zaista bio cilj ovog popusta – da se ispoštuje sam popust ili jedna pogodnost za potrošače ili da se potrošači privuku zarad kupovine nekih drugih proizvoda. Takođe, recimo rečenica – popust na sve. Znate to provuče jako veliki broj potrošača, međutim kada dodđete tamo i pročitate onim malim slovima šta sve nije na popustu ispostavi se da je jako mala količna robe na popustu”, kaže Maja Anokkić iz Centra za zaštitu potrošača.
Ove nepravilnosti kontroliše tržišna inspekcija. Za 11 meseci, zbog lažnih sniženja, primila je 491 prijavu, a 505 puta bila u redovnim kontrolama. Obmanjujuće oglašavanje po učestalosti prijava zauzima četvrto mesto.
“Od najkrupnijih do najsitnijih prodavaca svi se trude na neki nači da povećaju, poboljšaju svoju prodaju i u toj radnji oni ne prezaju i od toga da posegnu za nekim oblikom obmanjaujuće poslovne prakse”, kaže Ivan Kadović, tržišni inspektor.
Zbog takvog poslovanja zaprećene kazne za fizička lica su do 150.000, a za pravna do dva miliona dinara. Nema podataka o tome koliko je trgovaca kažnjeno.
