1822 – Rodjen je francuski hemičar i biolog Luj Paster (Louis Pasteur), pronalazač vakcina protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio je postupak konzerviranja hrane sprečavanjem razmnožavanja bakterija, koji je kasnije nazvan “pasterizacija”. Osnovao je mikrobiologiju i stereohemiju i organizovao 1888. čuveni institut, nazvan njegovim imenom.
****
1571 – Rodjen je nemački astronom, matematičar i fizičar Johan Kepler (Johann), koji je s tri fundamentalna zakona o kretanju planeta dokazao Kopernikovu hipotezu o heliocentričnom sistemu.
1831 – Engleski prirodnjak Čarls Darvin (Charles Darwin) isplovio je brodom “Bigl” iz Plimuta i započeo petogodišnju naučnu ekspediciju. Na istraživanjima koja je obavio tokom tog putovanja zasnovao je čuvenu teoriju o evoluciji živih bića objavljenu 1859. u kapitalnom delu “Poreklo vrsta”.
1882 – Ukazom kneza Milana Obrenovića o odobrenju Trgovinskog sporazuma i Konzularne konvencije sa SAD, uspostavljeni su diplomatski odnosi Srbije i SAD.
1927 – Jedan od vodja Oktobarske revolucije i prvi šef sovjetske diplomatije Lav Trocki isključen je iz Komunističke partije, nakon što je u političkim sukobima pobedila frakcija Josifa Staljina. Trocki je potom proteran iz SSSR-a i ubijen u Meksiku 1940. po Staljinovom nalogu.
1945 – U Vašingtonu je osnovan Medjunarodni monetarni fond. Pravilnik o radu Fonda izradila je monetarna i finansijska konferencija 44 zemlje UN, koju je u leto 1944. u Breton Vudsu sazvao predsednik SAD Frenklin Ruzvelt (Franklin Roosevelt).
1948 – Madjarske vlasti su uhapsile rimokatoličkog kardinala Jožefa Mindsentija (Jozsef Mindszenty) zbog antikomunističkog delovanja.
1949 – Holandska kraljica Julijana (Juliana) potpisala je dokument kojim je Indonezija dobila suverenitet posle više od tri veka holandske kolonijalne uprave. Za prvog predsednika Indonezije izabran je Ahmed Sukarno, vodja oslobodilačkog pokreta.
1956 – Flota UN počela je čišćenje Sueckog kanala koji su Egipćani onesposobili tokom Sueckog rata potopivši u njemu veći broj brodova.
1969 – Libija, Sudan i Ujedinjena Arapska Republika (unija Egipta i Sirije) postigli su dogovor o stvaranju vojnog, političkog i ekonomskog saveza.
1972 – Umro je kanadski državnik Lester Bouls Pirson (Bowles Pearson), šef diplomatije (1948-57), premijer (1963-68) i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1957. za napore uložene u rešavanju Suecke krize.
1972 – Australija je obustavila vojnu pomoć Južnom Vijetnamu i time okončala učešće u Vijetnamskom ratu.
1975 – Više od 400 rudara poginulo je prilikom eksplozije u rudniku uglja u Časnali u indijskoj državi Bihar.
1978 – Umro je alžirski državnik Huari Bumedijen (Houari Boumedienne), predsednik Alžira od juna 1965, kada je državnim udarom oborio s vlasti Ahmeda Ben Belu (Bella).
1979 – Avganistanski predsednik Hafizula Amin (Hafizullah) pogubljen je posle državnog udara koji su podržale sovjetske trupe, ušavši dva dana ranije u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji SSSR izvan zemalja Varšavskog pakta.
1985 – U istovremenim napadima palestinskih terorista na putnike ispred šaltera izraelske avikompanije “El Al” na aerodromima u Rimu i Beču ubijeno je 16 ljudi, medju kojima i jedan napadač, a ranjeno je više od 100.
1989 – Egipat i Sirija su posle 12 godina prekida obnovili pune diplomatske odnose.
1995 – Francuska je izvršila petu u seriji nuklearnih proba u Južnom Pacifiku, što je izazvalo osude širom sveta.
1996 – U Ruandi je počelo prvo sudjenje za genocid učesnicima masakra nad 800.000 pripadnika plemena Tutsa 1994.
1996 – Bivši španski premijer Felipe Gonzales (Gonsales) saopštio je da je Komisija OEBS-a utvrdila da je koalicija “Zajedno” pobedila na lokalnim izborima u 13 gradova u Srbiji i u devet beogradskih opština. Mirni protesti gradjana u Srbiji, koji su tražili priznavanje izbornih rezultata, nastavljeni su uprkos intervencije policije.
1998 – Na severu Kosova su, nakon kratkotrajnog primirja, obnovljeni sukobi srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca.
1998 – Irak je saopštio da ne priznaje zone zabranjenog leta, koje je posle Zalivskog rata 1991. Zapad uspostavio iznad severa i juga te zemlje, i počeo seriju sukoba s američkim snagama.
2000 – Većina Rusa izabrala je za ličnost stoleća vodju Oktobarske revolucije Vladimira Iljiča Lenjina.
2002 – U bombaškom napadu čečenskih pobunjenika, bombaša samoubica, na zgradu lokalnih vlasti u Groznom, poginulo je 63, a povredjeno 178 osoba, a od siline detonacije srušena je kompletna zgrada.
2004 – Umrla je Suzan Zontag (Sontag) radikalna američka književnica i kritičarka.
2006 Umro je francuski tekstopisac Pjer Delanoe (Pierre), koji je pisao za desetine francuskih pevača od Edit Pjaf (Edith Piaf) i Šarla Aznavura (Sharles Aznavour) do rokera Džonija Halideja (Johnny Hallydey).
2007 U samoubilačkom napadu u predgradju Islamabada ubijena je bivša pakistanska premijerka i liderka opozicije Benazir Buto, nakon predizbornog mitinga u gradu Ravalpindi. U napadu je poginulo još 20 ljudi, a u neredima koji su usledili ubijeno je više desetina osoba.
2008. – Izraelski ratni avioni i helikopteri napali pojas Gaze, a lider islamističkog pokreta Hamas Haled Mešal pozvao je na novi ustanak (intifadu) protiv Izraela. Izraelska ofanziva je trajala tri nedelje, do 18. januara 2009. i u njoj je poginulo 1.450 Palestinaca i 13 Izraelaca.
2009 – U Hrvatskoj održani predsednički izbori, na kojima ni jedan od 12 kandidata nije osvojio više od 50 odsto glasova izašlih na birališta. U drugom krugu izbora održanom 10. januara predsednički kandidat Socijaldemokratske partije (SDP) Ivo Josipović pobedio je nezavisnog kandidata i bivšeg SDP-ovaca Milana Bandića.
2014 – Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko smenio je premijera, šefa centralne banke, ministre privrede i industrije i druge visoke zvaničnike, zbog ekonomske krize izazvane kolapsom ruske rublje. Iako je beloruska rublja nezavisna od ruske valute, jake privredne veza sa Rusijom čine Belorusiju osetljivom na sva kretanja ruske privrede pogodjene sankcijama Zapada i pojeftinjenjem nafte u svetu.
2015 – Film “Ratovi zvezda Budjenje sile” dostigao je za 12 dana od premijere zaradu od milijardu dolara, što predstavlja rekord u istoriji kinematografije.
