Poštovanje hrasta postoji od antičkih vremena do danas. Prema predanju, u svetim hrastovim šumama ložene su večne vatre za zaštitu od zlih ljudi. Za vreme hrišćanstva hrast je dobijao magijsko značenje. Hrastove grane smatrane su svetim, a lišće se prinosilo bolesnicima da bi što pre ozdravili.
Hrast cveta od aprila do maja. Plod je žir (orašica) koji sazreva u septembru ili oktobru. List opada u jesen.
Čovek je još u neolitu žir koristio kao hranu. U antičko doba, pre naše ere, žir je bio veoma cenjena hrana. Plinije piše da je žir najslađi kada se ispeče u pepelu. Žir kao jestivu hranu pominjali su i pisci starog Rima.
Do početka 20. veka kod nas je žir služio i kao lek i kao hrana u godinama gladi i oskudice. Hrastovo drvo se upotrebljavalo za ogrev, građu, nameštaj, itd. Plodovi su se koristili i za ishranu svinja, pri čemu je hrastov žir u prošlosti imao veoma veliki značaj za naše svinjarstvo.
U narodnoj medicini prženi, oljušteni i samleveni žir koristio se za lečenje stomačnih tegoba, zapaljenja kože i sluznice, kao dijetetsko sredstvo i za posipanje nogu umesto talka.
U mnogim krajevima sveta hrast je kultno i sveto drvo mnogih naroda. Hrast je simbol otpornosti i čvrstoće. U osnovi mnogih mitova, verovanja i tradicija jeste dugovečnost i trajnost njegovog drveta. Lišće ili grane sa žirovima nalaze se na amblemima i grbovima mnogih naroda i država. Na grbu Kneževine Srbije iz 1835. godine sa leve strane nalazi se venac hrastovih listova.
U kulturi Starih Slovena hrast je najsvetije drvo koje je bilo posvećeno bogu gromovniku Perunu, što je kod Srba dobrim delom sačuvano i nakon primanja hrišćanstva.
Danas kod Srba grane sa suvim listovima koriste se u verskim obredima kao badnjaci. Prema predanju, u Vitlejemsku pećinu badnjak su doneli pastiri. Josif iz Nazareta ga je zapalio kako bi zagrejao pećinu u kojoj je rođen Isus Hrist. Bezbroj varnica koje su izlazile iz pećine označile su Hristovo rođenje.
Paljenje badnjaka danas je prisutno u pravoslavnoj hrišćanskoj, staroj hinduističkoj religiji i kulturi, ali i kod nekih paganskih naroda.
