Emanuel Makron je u intervjuu za Bi-Bi-Si, aludirajući na referendum održan 2005. godine, kada su Francuzi odbili ratifikaciju Evropskog ustava, izjavio da bi sad Francuska verovatno glasala za izlazak iz EU. Sputnjik je povodom izjave šefa Jelisejske palate pitao francuske stručnjake šta stoji iza ovakvog stava.
Žerar Filoš, sindikalni i politički delatnik, bivši član Socijalističke partije i evroskeptik, kaže za Sputnjik da Makron oseća da je ono „ne“ koje su Francuzi rekli na referendumu 29. maja 2005. godine u međuvremenu dodatno ojačalo i da bi ova opcija opet pobedila ako bi sada bio raspisan referendum.
„Francuzi su tada rekli ’ne‘ Sarkoziju i Olandu, imajući u vidu da su njih dvojica propagirali ideju liberalne Evrope sa njenim pravilima, a koja je na kraju izazvala rast nezaposlenosti, nejednakosti, siromaštva sa jedne strane, ali i bogaćenje onih koji su već bili bogati i u čijim se rukama nalazi veliki kapital“, objašnjava Filoš.
Imajući u vidu oslabljenu podršku birača, da li je ovo priznanje Makrona zapravo znak slabosti?
— Naravno, Makron balansira na ivici noža. On ne uživa podršku ni levih ni desnih, bez obzira na rezultate anketa. Makron je „čedo“ krupnog biznisa Francuske, banaka i onih devet milijardera koji kontrolišu 95 odsto najuticajnijih medija. Kako je govorio Žan Domerson, „Makron živi na račun toga što drugi gube“, a još i zahvaljujući raskolu levih snaga koje još uvek podržava veliki deo radne snage.
Na osnovu čega Makron sprovodi politiku koja je orijentisana na Evropu?
— Makron svoju politiku sprovodi na osnovu istih onih principa koje koristi Angela Merkel i koju u Nemačkoj podržava manjina (tako je bilo 2013. godine, a tako je ostalo i 2017. godine). U Evropi je na vlasti finansijska diktatura, koju ne zanima očaj naroda. Na izborima, na kojima se u svim državama u poslednje vreme beleži rekordno niska izlaznost, birače ucenjuju nezaposlenošću, problemom sa migrantima, krizama itd. Upravo odatle i potiču ove pojave kao što je jačanje ultradesničara, nacionalizam i netolernacija.
Frederik San Kler, politički analitičar, pisac i savetnik bivšeg ministra spoljnih poslova Francuske smatra da Emanuel Makron za sebe misli da je pragmatičar:
„I najpre zato mora da se ponaša kao političar realista u onom segmentu koji se tiče javnog mnjenja. Izjavljujući da bi Francuska sad opet bila protiv EU, on je očigledno želeo da pokaže da je primio k znanju da su Francuzi nepoverljivi prema EU i da on istovremeno razume osećanja Francuza, ali i da je svesan da je neophodno uraditi nešto u smislu evropskih reformi“.
Imajući u vidu slabljenje podrške birača, da li se Makronova izjava može tumačiti kao priznanje sopstvene slabosti?
— Na ovaj način, čini mi se, Makron pokušava da se svrsta među one lidere „obnovljenog evropskog projekta“ koji u većem stepenu odgovaraju na narodni očaj. Njegova slabost će se možda pokazati onda kada dođe vreme da se podvuče crta i svedu rezultati. Ako Makronov učinak bude ocenjen kao negativa, onda će u rukama evroskeptika biti krupni adut.
Čime se politički kontekst u Francuskoj razlikuje od konteksta u Velikoj Britaniji?
— Ne znam šta je tačno Makron imao u vidu kada je davao tu izjavu za britansku televiziju. Pa ipak, ekonomske i političke prilike se razlikuju. To što je Velika Britanija ostrvo, odigralo je veliku ulogu na to kako je ova zemlja donosila i donosi odluke u ekonomskoj, političkoj i geopolitičkoj sferi. Osim toga, britanski narodi, govoreći rečima Monteskjea, razlikuju se od Francuza po svom duhu.
Francuska je jedna od zemlja osnivača EU. Osim toga, Francuzi koriste evro. Da li ove okolnosti remete bilo kakvo dalje poređenje Velike Britanije i Francuske?
— Kao što ste ispravno konstatovali, Francuska zauzima centralnu poziciju kao jedna od država osnivača EU. O tome se danas retko govori. Jer, da se Francuska nije nadala da će izvršiti uticaj na buduću političku arhitekturu Evrope, francuski narod bi već odavno napustio EU. Sa druge strane, nisam siguran da Francuzi iskreno osećaju prisnost ka evru, ako zanemarimo jednu vrstu konfora koji proizilazi iz upotrebe zajedničke valute. Građani nisu uvek do detalja upućeni u sve ekonomsko-finansijske momente koji su za običan narod često nejasni i komplikovani. No, glavno pitanje koje realno danas stoji pred nama je ako bi Francuska odustala od evra, da li bi se poboljšala ekonomska situacija u zemlji? Na ovo pitanje, nažalost, danas niko ne može sa sigurnošću odgovoriti.