Karcinom ne poznje ni pol, ni godine, ni socijalni status, ni životni stil – napada sve ljude kojim god poslom da se bave.
Lekari navode da su najčešći uzroci raka cigarete, masna hrana, stres, alkohol ili pojedine infekcije. Međutim, najnovija naučna istraživanja dokazuju da je rak jednostavno – loša sreća, i po kojima su dve trećine mutacija koje izazivaju rak posledica slučajnih grešaka u kopiranju DNK prilikom deljenja ćelija. A to znači da ih je nemoguće izbeći životnim stilom. Gde je istina, da li rak možemo da sprečimo?
Najveća stopa novoobolelih od raka beleži se u zemljama s najvišim životnim standardom: u Danskoj, Francuskoj, Australiji, Belgiji, Norveškoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Irskoj i Holandiji, gde od kancera oboli 300-350 na 100.000 stanovnika. U Srbiji, na 100.000 stanovnika 270 oboli od raka, a od ukupnog broja umrlih (101.000) svaki četvrti stanovnik Srbije umre od kancera. Kod muškaraca, najčešće se radi o malignim tumorima pluća, debelog creva i prostate. Kod žena, najčešći su maligni tumori dojke, debelog creva, grlića materice i pluća.
Naučnici sa prestižnog američkog Univerziteta “Džon Hopkins” tvrde da je dve trećine mutacija ćelija koje izazivaju rak posledica nasumičnih grešaka u replikaciji DNK i nemoguće ih je izbeći životnim stilom. U 66 odsto mutacija rak je “peh” koji se ne može izbeći. U čak 95 odsto oboljenja od karcinoma prostate, mozga i kostiju uzrok je slučajnost, odnosno greška u deobi ćelija. Naravno da ima i ljudskog faktora u nekim oblicima karcinoma. Tako su za razvoj raka pluća u 65 odsto slučajeva krivac spoljni faktori poput pušenja, a u samo 35 odsto slučajnost. Genetika, kažu naučnici, kod ovog vida karcinoma nije faktor.
Dr Ana Jovićević sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije potvrđuje za “Ekspres” da naša zemlja nije u svetskom vrhu po broju novoobolelih ali da smo u samom vrhu po smrtnosti od kancera. U Srbiji svake godine od ove opake bolesti oboli oko 36.000 ljudi a 21.000 umre. Ona ukazuje da je jedan od problema to što naši ljudi ne kontrolišu svoje zdravlje. Kad bi išli na redovne lekarske preglede i kada bi vodili uredan život sprečili bi 30-50 procenata malignih bolesti. Stara poslovica kaže:”Seti se zdravlja dok ga ne izgubiš”.
– Jedan od primera je rak grlića materice. U Evropi, mi smo među vodećim zemljama po broju obolelih i umrlih od ove bolesti. To zvuči neverovatno ako znamo da imamo 160 domova zdravlja i u svakome službu za zaštitu zdravlja žena i ginekologe koji mogu sprovesti preglede za otkrivanje ne samo rane faze raka već i promene na grliću koje prethode raku. Problem je u tome što veliki broj žena ne ide redovno na preglede. Zahvaljujući kampanjama i skrining programu, situacija se postepeno poboljšava pa se nadamo da će uskoro doći i do smanjenja broja obolelih i umrlih. Ne treba da čekamo da se pojave prvi simptomi bolesti – prepoznavanje simptoma je tek treći stepenik u borbi protiv raka. Prvi stepenik je način na koji živimo i kako se ponašamo – pravilnim načinom života (izbegavanjem duvanskog dima, održavanjem težine, fizičkom aktivnošču, pravilnom ishranom, izbegavanjem alkohola i dr) možemo da sprečimo 30-50 odsto malignih bolesti. Drugi korak je da treba da idemo na redovne lekarske preglede koji se preporučuju u zavisnosti od godina starosti i pola. Ne treba da čekamo da se tegobe pojave, jer bolesti mogu dugo da se razvijaju bez simptoma. Žene od 25. godine moraju da idu na redovne ginekološke preglede i najmanje jednom u tri godine da urade papanikolau test u cilju ranog otkrivanja ili prevencije raka grlića materice. Žene od pedesete godine moraju da idu na redovne mamografske preglede, a muškarci na preglede koji su usmereni na otkrivanju raka debelog creva – ističe dr Jovićević.
U poslednjih nekoliko godina intenzivno se radi na poboljšanju ranog otkrivanja. Sprovode se kampanje koje treba da pruže informacije i motivišu stanovnike da idu na preglede, a od 2013. godine započet je skrining program u kojem se stanovnici pozivaju da obave preglede u zakazanom terminu. Medicina je toliko napredovala da je rak postao izlečiva bolest, naravno ako se otkrije na samom početku.
Ako se bolest otkrije u početnoj fazi procenat izlečenja je 90-95, a nekada i 100 odsto. Zato insistiramo na redovnim lekarskim pregledima, kaže dr Ana Jovićević
– Ako se bolest otkrije u početnoj fazi procenat izlečenja je 90, 95, a nekada i 100 odsto. Zato insistiramo na redovnim lekarskim pregledima. Kada je bolest uznapredovala, rezultati lečenja nisu toliko dobri ali se i u tim slučajevima primenom savremene terapije bolest može držati pod kontrolom – kaže dr Jovićević.
Rak pluća je najpodmukliji oblik raka, od koga u proseku u Srbiji godišnje oboli 6.000 ljudi, a umre njih 4.600. Dušan Nešić (62) iz Beograda je sasvim slučajno otkrio da na plućima ima kancer. Već desetak godina je dijabetičar a pre četri godine je počeo naglo da mršavi. Za mesec dana je smršao čak 16 kilograma, mislio je da je to posledica povećanog šećera i otišao je na lekarski pregled.
– Na rendgenu pluća, a zatim i na magnetnoj rezonansi uočena je crna mrlja. Lekari nisu imali dilemu. Rekli su mi: Imamo dve vesti za tebe, jednu dobru i jednu lošu”. Loša je da imam tumor na levom plućnom krilu veličine 4×6 santimetara, a dobra vest je da je tumor na “dobrom” mestu, i da može da se operiše. Bio sam u šoku, ceo svet mi se preokrenuo. Pomislio sam, došao je kraj. Do tada, živeo sam normalno, nisam imao nikakve bolove, ni kašalj, i onda gotovo iznenada saznaš da imaš tumor na najgorem mogućem mestu, gde leka uglavnom nema. To je bilo početkom septembra, a već 18. septembra sam operisan na Klinici za grudnu hirurgiju, kod dr Nikole Atanasijadisa. Najteži period je bio tih dve nedelje do operacije. Jednostavno, nije mi se umiralo… Bilo mi je teško, ali uz pomoć porodice i medicinskog osoblja uspeo sam da razmišljanja o bolesti potisnem u drugi plan, jer je postojao tračak nade da neće sve tako biti crno. Pridržavao sam se saveta lekara i nisam hteo da koristim alternativne metode lečenja, kao što su ulje od kanabisa ili petrolej iz Albanije. Posebno sam imao poverenje u dr Atanasijadisa. Posle operacije, on je došao kod mene i rekao mi je da će sve biti u redu, da je tumor maligni ali da nije metastazirao. Nakon operacije primio sam jednu hemioterapiju, kosa mi je bila opala, ali evo već tri i po godine nemam nikakav problem. Ponovo pušim, popijem po neko pivo, i osećm se potpuno zdravim. Moje iskustvo govori da se lekaru treba odmah javiti kada se uoče neke neobične pojave u organizmu, da treba izbegavati stresne situacije i da nikada ne treba da izgubiš volju za životom – ispričao je Nešić za “Ekspres”.
Mnogo ljudi nema kulturu, a ni odgovornost prema sopstvenom zdravlju, pa se teško odluči da ode kod lekara, ali zato, kad se bolest razvije pomoć se često traži od nadrilekara.
– Oboleli često veruju ljudima koji nemaju nikakve veze s medicinom, a nude neko rešenje, neki metodu, preparat ili nešto… To može da predstavlja razne probleme, pre svega ako se ne obrate lekaru i odbijaju ili odlažu otpočinjanje onkološke terapije. S druge strane, primenom različitih neproverenih preparata, mogu dodatno oštetiti svoje zdravlje i ugroziti efekte lečenja. Suočavanje sa dijagnozom raka je veliki šok i mnogi koji se nađu u toj situaciji žele da i sami nešto preduzmu i doprinesu svom izlečenju. U Institutu imamo čitav niz brošura – preporuka za naše pacijente kako bi trebalo da se ponašaju tokom onkološkog lečenja i kasnije kako bi sprečili ili smanjili tegobe, poboljšali svoje opšte stanje i doprineli svom izlečenju. Međutim, obolele osobe su neprekidno izložene različitim savetima i reklamama za preparate ili metode koji navodno leče rak, i tome je teško odoleti. Osim što predstavljaju trošak, neki od tih preparata mogu značajno naškoditi zdravlju. Ni za jedan alternativni preparat ili metodu ne postoje dokazi da može da izleči rak, niti da ga leči. Neke supstance koje spadaju u alternativu mogu pomoći za ublažavanje simptoma nekih tegoba, poput bolova. Što se tiče “čudotvornog” petroleja iz Albanije, mogu da kažem da je to jedan od tih ekstremno toksičnih supstanci koje imaju brojne neželjene efekte. Metode onkološkog lečenja koje se danas primenjuje kod nas i u svetu, preporučuju se na osnovu rezultata višegodišnjih ispitivanja, u laboratorijskim i kliničkim studijama, koja su pokazala da je ta metoda efikasna i da su neželjeni efekti u razumnom okviru – kaže dr Jovićević.
Dr Jovićević naglašava da pušenje izaziva najmanje 15 različitih vrsta raka, počevši od raka usne šupljine, grla, jednjaka, sinusa, želuca, debelog creva, jetre, pankreasa, mokraćne bešike, grlića materice, leukemije. Pušenje dovodi i do infarkta srca, šloga, teških bolesti pluća….
– Svaki drugi pušač umre od bolesti izazvane pušenjem. Polovina tih koji umru od posledica pušenja, umre u srednjim godinama života, znači već od četrdesetih godina, sa prosečnim gubitkom života od 15 godina. Kontrola duvana je svakako prva mera na koju su se orijentisale najrazvijenije zemlje kako bi smanjile oboljevanje i umiranje od raka i uspele su da dramatično smanje broj pušača. Velika Britanije je, na primer, posle Drugog svetskog rata imala 80 odsto pušača među muškarcima. Kada su uvideli kakve zastrašujuće posledice pušenje ima po zdravlje stanovništva, započeli su intezivne kampanje i uspeli da smanje broj pušača na 20 odsto. Prema istraživanju iz 2000. godine kod nas su svaki drugi muškarac i svaka treća žena bili pušači, i bili smo rekorderi u Evropi. Sada je, posle niza kampanja, broj pušača smanjen na 38 odsto kod muškaraca i 31 odsto kod žena što je bolje nego što je bilo ali je procenat još uvek visok i odgovoran za smrt 15.000 stanovnika Srbije svake godine- navodi dr Jovićević.
Prvi simptomi kancera – odmah se javiti lekaru!
Pluća: Kašalj koji ne prolazi ili se pogoršava, iskašljavanje krvi, bol u grudnom košu, kratak dah, malaksalost, gubitak apetita, gubitak na težini
Debelo crevo: Krv u stolici, neobjašnjiva izmena u pražnjenju creva koja ne prolazi, umor, anemija, bolovi u stomakuBubrezi: Krv u mokraći, bol u donjem delu leđa sa jedne strane, umor, gubitak apetita, naglo mršavljenje, anemija
Pankreas: Bol u trbuhu i leđima, gubitak težine, malaksalost, gubitak apetita, zamaranje, izmene u radu creva, mučnina i povraćanje, žutica
Jetra: Gubitak težine, gubitak apetita, osećaj punoće u stomaku posle malog obroka, mučnina ili povraćanje, uvećana jetra, uvećana slezina, bol u stomaku ili u blizini desne lopatice, oticanje ili nakupljanje tečnosti u trbuhu, svrab, žuta boja kože i očiju
Mozak: Novonastale glavobolje ili glavobolje koje postaju sve jače i sve češće, Nespretnost, utrnulost udova, konvulzije, problem s ravnotežom, promene u pamćenju ili razmišljanju, promena ličnosti, mučnina, problemi s vidom
Dojke: Kvržica ili čvorić u tkivu dojke, promena oblika i veličine dojke, otok dojke, nabiranje kože dojke, novonastalo uvlačenje jedne bradavice, sekret ili krv iz bradavice, ranica na koži dojke ili bradavici, uvećane pazušne žlezde
Materica: Neuobičajeno ginekološko krvarenje (između dve menstruacije, nakon seksualnog odnosa, izuzetno obilno ili krvarenje kod žena koje su u menopauzi), bol u karlici ili krstima, nadutost stomaka,
Jajnici: Bol u krstima i donjem stomaku u kombinaciji s nadimanjem, problemimi s mokrenjem i pražnjenjem creva, neuobičajeno ginrkološko krvarenje
Koža: Novonastala promena na koži (fleka, čvorić, ranica, krasta) koja ne prolazi, promene na mladežu koji imate od ranije (promena veličine, oblika, boje ili ivica), pojava svraba ili krvarenja iz promene
Grlo: Kašalj, promuklost koja ne prolazi , promene u glasu otežano gutanje, bol u uhu, bol u grlu, gubitak težine
Želudac: Osećaj nelagodnosti u želucu, otežano varenje uz pojavu žgaravice, često podrigivanje, gubitak apetita praćen gađenjem na hranu
(posebno meso), neuredne stolice, nadutost stomaka posle jela
Testisi: Bilo kakva promena na testisu koja se može napipati (izraslina ili naticanje), bol u donjem delu stomaka ili bol u leđima
Prostata: Teškoće sa mokrenjem (često mokrenje, naročito noću, potreba za hitnim mokrenjem, otežano započinjanje mokrenja, usporeno mokrenje sa slabim mlazom, osećaj da bešika nije ispražnjena)
Kosti: Bol u kostima, otekline na kostima, neočekivani prelom kostiju
Štitna žlezda: Čvorić ili otok u vratu, bol u vratu, otežano gutanje, promuklost, natečeni limfni čvorovi na vratu
Stres slabi imunitet
Epidemija malignih bolesti posledica je i kontaminacije zemljišta, vode i vazduha, a samim tim i hrane. Stres povećava nivo adrenalina, a on uzrokuje smanjenje i blokadu nekih funkcija imunosistema. Oslabljen imunitet dovodi do nemogućnosti eliminacije novonastalih malignih ćelija. Kada njihov broj pređe bilion ili veličinu od jednog kubnog centimetra, tumor dobija svoje krvne sudove i imunosistem više ne može da ga zaustavi u daljem rastu.
Kancer kod dece
U Srbiji svake godine od kancera oboli oko 350 dece. Za razliku od odraslih, kod dece najčešće ne znamo uzročnike kancera. Kod oko pet odsto dece se radi o genetskim uzrocima, ali u većini slučajeva uzročnik je nepoznat. Bolest se kod dece može javiti veoma rano, čak i u prvoj godini života. Problem je što se kod obolelog deteta često dugo ne misli na malignu bolest nego se tegobe pripisuju nečemu drugom. Ono što je dobro je da je u lečenju malignih bolesti kod dece u poslednjim decenijama došlo do izuzetnog velikog napretka, naročito kod limfoma i leukemija, i da su rezultati lečenja odlični.
NATO bombardovanje i rak
Na pitanje koliko je NATO bombardovanje uticalo na epidemiju raka u Srbiji, dr Jovićević kaže da za sada ne postoje nikakva saznanja da su bombe sa osiromašenim uranijumom povećale broj obolelih.
– Prema zvaničnim podacima, te bombe su bacane na par lokaliteta južno od Vranja. Stručnjaci iz Agencije za zaštitu jonizujućeg zračenja koji su sproveli čišćenje tog terena, saopštili su da nije bilo povećanog zračenja zbog dejstva tih projektila. Neprekidni porast broja obolelih i umrlih od raka u Srbiji beleži se već decenijama i posledica je izmene našeg načina života i okruženja. Dejstvo osiromašenog uranijuma na tako maloj teritoriji ne bi moglo da dovede do značajnih posledica u celoj zemlji , ali ostaje pitanje zagadjenja životne sredine koje je nastalo kao posledica bombardovanja hemijskih i drugih postrojenja- objašnjava dr Jovićević.
