Listovi maline se koriste za ispiranje usne duplje kod upale njene sluzokože, kod upale ždrela i kod proliva.
U sićušnim, sočnim i mirisnim malinama najviše uživamo zbog jedinstvenog ukusa, ali to je samo delić onoga što dobijamo od ovog lekovitog voća. Osim što uspešno skidaju povišenu temperaturu, maline podstiču znojenje, čiste žuč, pospešuju izbacivanje peska iz bubrega, jačaju imunitet i srce i još mnogo toga.
Legenda kaže da je latinsko ime maline – Rubus Idaeus – izvedeno od planine Ida u Turskoj, gde su je otkrili grčki bogovi i tako joj dali ime. U to vreme malina je korišćena u medicinske svrhe mnogo više nego kao hrana, a bobice nisu bile kultivisane, već brane u divljini. Zapisi o kultivisanju su pronađeni u 4. veku u spisima Paladiusa, rimskog poljoprivrednika, a semenke su pronađene i u rimskim utvrđenjima u Britaniji. Tako su, najverovatnije, Rimljani zaslužni za rasprostranjenost ove voćke širom Evrope. Postoji više od 200 vrsta malina, što divljih, što kultivisanih.
Puna vitamina
Puna vitamina i minerala, malina je idealna namirnica za vrele dane. Sadrži čak 85 odsto vode, oko deset odsto šećera – glukozu i fruktozu – pektine, biljna vlakna, organske kiseline – limunsku, jabučnu, salicilnu i mravlju – aromatične materije, flavonoide, kao i alkaloide.
Prava je riznica vitamina C i beta-karotina, odnosno provitamina A. Sadrži i vitamine grupe B, kao i minerale kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, bakar, cink, pa čak i jod.
Dragocena je i za snižavanje povišene temperature kod nazeba, gripa i drugih febrilnih stanja. Njeni plodovi se koriste i u lečenju astme, ekcema, kao i za poboljšanje apetita kod dece i rekonvalescenata.
Zahvaljujući redovnom konzumiranju malina, poboljšava se krvna slika, reguliše rad creva i smiruju bolovi u želucu, a zaustavlja i povraćanje. Iako zvuči neverovatno, pomaže i trežnjenju.
Ekstrakt iz ploda deluje protiv virusa i aktivira pankreas na lučenje insulina, zbog čega se preporučuje za snižavanje šećera u krvi.
U narodnoj medicini listovi maline se koriste za ispiranje usne duplje kod upale njene sluzokože, kod upale ždrela i kod proliva. Ulaze u sastav mnogobrojnih mešavina za lečenje oboljenja kardio-vaskularnog, želudačno-crevnog sistema, menstrualnih i hormonskih poremećaja i avitaminoza, kao i sastav čajeva za detoksikaciju.
List maline, osim toga, može da zameni neke čajeve, kao što su indijski, gruzijski i ruski.
U poslednje vreme sve više se istražuje i delovanje malina na maligne ćelije, jer je ustanovljeno da elaginska kiselina, koje ima u zavidnoj količini u semenkama ove voćke, sprečava umnožavanje ćelija raka. Istovremeno, sprečava oštećenje DNK, a ne deluje na normalne ćelije zadužene za imunološku odbranu organizma. Da bi se postigla preventivna zaštita od malignih oboljenja, svakodnevno u organizam treba unositi po 130 grama ovog voća, savetuju stručnjaci.
Za stolom
Zbog ručnog branja, malinama je retko potrebno pranje ispod tekuće vode jer se tako može oštetiti njihova nežna struktura i umanjiti ukus. Dovoljno je ručno skloniti komadiće lišća ili stabljike.
Sveže maline imaju izuzetno osvežavajuću aromu, pa ih je najbolje koristiti sveže, ili eventualno sa malo šećera ili šlaga. Vrlo jednostavnu poslasticu možete pripremiti od kremastog sira ili jogurta s dodatkom meda, kore od limuna, delimično zamrznutih malina i izlomljenih piškota.
Maline su bogate pektinom, pa su idealne za pripremu džemova, želea i marmelada, a ako sveže maline dodate belom vinskom sirćetu, nakon 2-3 nedelje dobićete izvrstan aromatični preliv za salate.
Iako maline verovatno ne bi povezali s povrćem ili mesom, u francuskoj kuhinji ništa nije nemoguće, pa tako ni salata od rukole, lagano zagrejanog kozjeg sira, malina i svežih smokvi. Ukoliko volite da isprobavate nove ukuse, pečene svinjske medaljone možete poslužiti i sa sosom od malina, peršuna, maslinovog ulja, belog luka i ljutih papričica.