Mobilni telefoni opasni po naše zdravlje. Ukoliko se drži u džepu na grudima dugoročno štetno deluje na srce. Prilikom poziva treba sačekati par sekundi pa tek onda aparat prisloniti na uvo.
GOTOVO da nema osobe koja danas ne poseduje mobilni telefon. U trendu su, naravno, “pametni” telefoni sa neverovatnim mogućnostima, za koje se korisnici sve više otimaju. Postaju dostupni svakome, jer ih servisi mobilne telefonije nude na mesečnu otplatu za dinar sa neograničenim brojem besplatnih minuta i drugim sličnim pogodnostima. Eventualno zračenje sa negativnim posledicama tek se, s vremena na vreme, nagovesti. Uz obrazloženje da je reč o gotovo zanemarljivim dozama, tema zračenja biva brzo potisnuta.
A da li je baš ova civilizacijska tekovina neškodljiva čak i kada se u korišćenju preteruje, objašnjava dr Igor Radovanović, stručnjak za telekomunikacije. Sa ekipom domaćih stručnjaka u protekle dve godine uključen je u međunarodni tim koji se bavi, kako kaže, temom koja je “već prilično zakasnila”. U ovaj tim su uključeni Britanci, Holanđani, Slovenci i drugi stručni poznavaoci ne samo štetnog delovanja, već i načina kako da se ono predupredi.
– Rizici po zdravlje usled upotrebe mobilnih telefona još nisu u potpunosti sagledani. Ovu sveprisutnu opasnost koja negativno utiče na kvalitet života treba hrabro prepoznati, umesto da se stalno gura pod tepih. Treba da se objasni da je priroda rada mobilnog telefona da zrači, kao što to čine rendgen, skener, magnet, sunce. Suština nije u tome da je mobilni telefon opasnost sam po sebi, već ukoliko je dugo aktiviran. S obzirom na pružene pogodnosti on se danas prosečno u toku dana koristi sat i po, pri čemu glava trpi najveće zračenje. Ono je, naravno, kumulativnog karaktera, što znači da posledice u vidu tumora mogu da se jave mnogo kasnije.
To može da se dogodi ukoliko je telefon direktno prislonjen rukom na uvo?
– Baš tako. Da bi se izbegao direktan kontakt glave i mobilnog, poželjno je da se koriste slušalice, a telefon drži u ruci udaljen od tela. Međutim, u praksi se dešava da osobe koje govore preko slušalica telefon ne drže u ruci, već u džepu, što je, takođe, pogrešno. Jer, ukoliko se drži u džepu na grudima dugoročno štetno deluje na srce, a ako stoji u donjim džepovima – na reproduktivne organe. Uostalom, da ovo otkriće nije potpuno bezazleno indirektno priznaju i sami proizvođači, savetujući da se ne priča dugo, da se razgovara preko zvučnika i da se telefon drži dalje od tela! Kao zaštita korisnicima se nude specijalne futrole, za koje su istraživanja pokazala da odbijaju zračenje do čak 98 odsto.
Šta kažu zvanične institucije o opasnostima zračenja mobilnih telefona?
– Još pre sedam godina je Međunarodna agencija za istraživanje kancera (IARC) radio-frekvencijsko zračenje mobilnih telefona svrstala u takozvanu grupu 2B, što znači da je moguće kancerogen za ljude. Svetska zdravstvena organizacija je takođe mobilni telefon klasifikovala kao “moguće kancerogen”. Navedena klasifikacija istovremeno znači i da su potrebna dalja istraživanja. U tom smislu dokazano je da mobilni telefoni najviše zrače tokom razgovora, pri čemu mozak apsorbuje najmanje polovinu zračenja koje se emituje. S druge strane, ukoliko je samo uključen a ne koristi se, već se nalazi “u stanju mirovanja”, orijentaciono na svakih 15 minuta pošalje po jedan kratak signal najbližoj baznoj stanici, koja ga registruje po posmatranoj lokaciji. To zapravo znači da je tada zračenje zanemarljivo.
Na šta još treba obratiti pažnju prilikom upotrebe?
– Vrlo je važno napomenuti da se prilikom poziva nekog broja sačeka nekoliko sekundi dok se ne uspostavi veza, pa tek onda aparat prisloniti na uvo. Tokom razgovora svaki mobilni telefon zrači različite vrednosti radio-frekvencijskog zračenja u zavisnosti od kvaliteta samog telefona, ali i od položaja u odnosu na antene baznih stanica mobilne telefonije. Ukoliko su antene baznih stanica bliže, zračenje mobilnih je manje i obrnuto. Tokom noći, kada nam mobilni nisu potrebni, treba ih staviti što dalje od glave.
Koliko daleko?
– Pojam bezbedne udaljenosti, izražene brojkama, jednostavno ne postoji. U svakom slučaju, u spavaćem prostoru, a posebno u dečjem, iz predostrožnosti (jer nauka još nije dala svoju poslednju reč), treba da bude što manji broj električnih i elektronskih uređaja! Što se tiče dece, sve više pedijatara upozorava roditelje da mališanima ograniče vreme provedeno uz mobilni i tablet i iz drugih razloga, a ne samo zbog zračenja. S obzirom na to da korišćenje “pametnih” telefona ne zahteva nikakvu fizičku aktivnost osim rada prstiju na tastaturi, posledice na organizam su nepovoljne i na drugi način. Izostaju pokret, igra, šetnja, aktivnosti veoma bitne za razvoj mišića i zglobova. Zbog fizičke neaktivnosti ne podstiče se ni mozak na rešavanje problema u kretanju i povećavanju sposobnosti učenja i logičkog povezivanja. Pokazalo se da deca koja nisu fizički aktivna u školu kreću sa smanjenim sposobnostima, što dugoročno utiče na pismenost i napredak u obrazovanju.
MANjAK PAŽNjE I IMPULSIVNOST
Koliko i na koji način se razvija dečji mozak zavisi od uticaja različitih nadražaja iz njihove okoline. Kod mališana se, inače, brže razvija nervni sistem, a ukoliko je izložen lošim nadražajima koji se emituju iz mobilnih telefona, dolazi do veće brzine deobe nervnih ćelija. Ako se izloženost lošim nadražajima ne prekine, povećava se rizik od štetnih posledica po zdravlje. Američka istraživanja su pokazala da igrice na digitalnim ekranima utiču na prednji deo kore velikog mozga. Preterano izlaganje ovim tehnologijama direktno je povezano sa problemima poremećaja i manjka pažnje, kašnjenjem u kognitivnom razvoju, koje podrazumeva otežano učenje, pamćenje, manjkavost sposobnosti mišljenja i rasuđivanja, kao i pojačanu impulsivnost – upozorava naš sagovornik.
