Infarkt mozga je izumiranje dela mozga zbog nedovoljnog dotoka krvi, a pogađa sve uzraste. Najčešće se javlja kod osoba koje već imaju promene na krvnim sudovima, promene na srcu, povišeni krvni pritisak ili aneurizmu.
Alarmantan je podatak da sedamnaest miliona ljudi godišnje širom sveta doživi moždani udar, a njih skoro šest miliona umre od posledica moždanog udara. U Srbiji svakih 15 minuta jedna osoba doživi šlog, a svakog sata jedna osoba umre od nastalih posledica. Pojavljuje se iznenada, iako postoje neki simptomi: peckanje ili slabost u rukama i nogama, oduzetost mišića lica ili poremećaj govora. Ipak, ti znaci se ne tumače uvek pravilno, apeluju lekari.
Moždani udar (infarkt mozga) je izumiranje dela mozga zbog nedovoljnog dotoka krvi, a pogađa sve uzraste. Najčešće se javlja kod osoba koje već imaju promene na krvnim sudovima (aterosklerozu), promene na srcu (tromb), povišeni krvni pritisak ili aneurizmu (proširenje krvnog suda). U ostale faktore rizika spadaju povišen šećer, gojaznost, smanjena fizička aktivnost, pušenje, prekomeran unos alkohola, masnoće u krvi. Žene koje uzimaju oralnu kontracepciju sa visokim sadržajem estrogena su takođe ugrožene.
Prepoznajte na vreme
U zavisnosti od toga da li se arterija u mozgu zapušila ili je pukla, javljaju se različiti simptomi. U slučaju da je došlo do zapušenja arterije, osoba će imati gubitak funkcije dela tela, ali neće imati bolove, dok su kod pucanja arterije i izliva krvi u mozak prisutne i glavobolje, kao i povraćanje. Svi simptomi nastaju brzo i zajedno.
Prvi simptomi moždanog udara su:
* utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruke ili noge, pogotovo ako je zahvaćena jedna strana tela
* poremećaji govora: otežano i nerazumljivo izgovaranje reči, potpuna nemogućnost izgovaranja reči i/ili otežano do potpuno nerazumevanje govora druge osobe
* naglo zamagljenje ili gubitak vida, naročito na jednom oku ili u polovini vidnog polja
* naglo nastala jaka glavobolja praćena povraćanjem bez jasnog uzroka
* gubitak ravnoteže
* omaglice ili vrtoglavice, nesigurnost i zanošenje u hodu, iznenadni padovi povezani s drugim simptomima
Neslavna statistika
*nSvake dve sekunde neko doživi moždani udar
* Svakih šest sekundi jedna osoba umre od moždanog udara
* Više od 50 odsto pacijenata s moždanim udarom dođe u bolnicu kad je prekasno za intervenciju
* Oko 31 odsto obolelih mlađi su od 65 godina
Ne potcenjujte tri znaka upozorenja moždanog udara – govor je otežan i nerazumljiv, jedna ruka je slaba i ‘pada’, a lice je asimetrično (jedna strana kao da visi) – i bez odlaganja pozovite Hitnu pomoć!
Oštećenje mozga i invaliditet mogu da se umanje, odnosno spreče lekovima (trombolizom) i mehaničkom trombektomijom. Tromboliza može da se primeni u toku tri do četiri i po sata od početka simptoma moždanog udara, a trombektomija u roku od šest sati, te je važno doći u bolnicu što pre!
Prevencija
Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti jeste da vodite umeren, zdrav stil života. Redovno uzimanje terapije, redovni sistematski i zakazani kontrolni pregledi kod lekara opšte prakse, neurologa, fizijatra i kardiologa takođe smanjuju mogućnost od moždanog udara.
Važne preporuke:
* Prepoznajte i lečite svoje faktore rizika: visoki krvni pritisak, šećernu bolest i visok nivo holesterola
* Budite telesno aktivni i redovno vežbajte
* Uvedite pravilnu ishranu bogatu voćem i povrćem, smanjite unos soli, šećera i (nezdravih) masnoća
* Ograničite upotrebu alkohola
* Nemojte da pušite (ako pušite, potražite pomoć radi bržeg i lakšeg prestanka pušenja)
* Naučite da prepoznate simptome šloga i odmah zatražite pomoć