KOLIKO SRBIJA IMA ZLATA?

Profesor Rudarsko geološkog fakulteta Vladimir Simić je kaže da je istočna Srbija bogata zlatom i bakrom.

Kako je rekao, prema slobodnoj proceni, ima rude još koliko je do sada iskopano od početka 20. veka.

“Ima jako interesantnih ležista u istočnoj Srbiji”, rekao je Simć na sedmoj Međunarodnoj konferneciji o mineralnim resursima u Srbiji “Pokretačka snaga za ekonomski razvoj” izdvojivši Čukaru Peki.

On je naveo da je to jedno relativno malo ležiste kod Bora, ali sa vrlo bogato rudom na oko 500 metara ispod zemlje.

““Ispod toga se nalazi na jedan do 1,5 km porfirska mineralizacija, a to je ono što sada otkopavamo u Majdanpeku i Boru. Tako da treba sići u stvari na oko dva km ispod zemlje u Čukaru Peki. Moja slobodna procena je da sigurno u istočnoj Srbiji ima još ovoliko koliko je iskopano od početka 20. veka pa do danas. Ali, će biti potrebno još mnogo vremena i novca da se uloži u istrazizvnaja da bi se došlo do ekonomski opravdanih projekata“”, rekao je on.

Projekat Čukaru Peki jedan je od najznačajnijih skorije objavljenih geoloških otkrića u svetu, u pitanju je porfirska mineralizacija sa visokim sadržajima bakra i zlata, a nalazi se u neposrednoj blizini stogodišnjeg rudnika bakra RTB Bor.

Tu su ustanovljeni početni resursi od 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata, a pronađena je i najbogatija bušotina na planeti u kojoj je detektovano prisustvo zlata od čak 50,3 grama po toni.

Prema do sada istraženim ležištima u svetu, najbogatiji sadržaj pronađen je u rudniku Hollister u Americi, gde se izvlači 27,20 grama zlata po toni rude, a Čukaru Peki ga prevazilazi čak dvostruko, pokazuju podaci Geološkog topografskog instituta SAD (USGS).

Prema cenama zlata i bakra na Londonskoj berzi, u okolini Bora krije se bogatstvo vredno gotovo 18 milijardi dolara. Sredstva uložena u istraživanje iznose 20 miliona, a otvaranje rudnika koštalo bi oko pet milijardi dolara.

Simić je naglasio da bi relativno brzo mogle u Srbiji da se urade, preko Geološkog zavoda, karte mineralne potencijalnosti za svaki okrug.

“Počev od najperspektivnijih za geološka istraživanja i za eventualno buduće rudarstvo, pa do manje intresantnih. Po meni, bi to moglo da se uradi za četiri do pet godina uz ozbiljan programa koji mora da bude koordinisan od strane države”, naveo je Simić.

Izvor:Tanjug/B92

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

thirteen − 5 =