Povodom 15. godina od martovskog pogroma na Kosovu, potpredsednik Srpske liste i ministar za povratak u ostavci Dalibor Jevtić ističe da su posledice nasilja koji se tada dogodio još uvek vidljive u vidu sela bez Srba poput Svinjara u kome je nekada živelo 580 Srba, kao i hiljade proteranih Srba širom Kosova a koji ni dan danas nisu uspeli da se vrate u svoje domove.
– Pravde za 17. mart 2004. godine i nasilje nad Srbima još uvek nema. Ni dan danas nije sprovedena ozbiljna istraga niti su nalagodavci i organizatori pogroma za to kažnjeni. To nekažnjavanje je suštinski prećutno odobravanje institucija na Kosovu takvom jednom strašnom događaju, i samim tim daje za pravo nekima da još uvek misle da nasilje mogu ponoviti i da za to neće biti kažnjeni. Pre samo nekoliko dana američki Stejt department je jasno ukazao na ono na šta mi godinama ukazujemo a to je da se određena vrsta nasilja nad Srbima i dalje dešava. Ona se dešavala i u godinama nakon 17. marta 2004. godine ali se dešavala i u godinama pre tog organizovanog nasilja nad Srbima – ističe Jevtić i dodaje:
– Pogrom je bio i masakr žetelaca u Starom Grackom i ubistvo dece u Goraždevcu, pogrom je i ubijanje Srba u Cernici, pogrom su i Livadice, pogrom je i svako rušenje spomen ploče u blizini Velike Hoče kidnapovanim novinarama, pogrom je svaki porušeni spomenik na pravoslavnim grobljima, pogrom je i hapšenje Bogdana Mitrovića… Zato danas, ovog 17. marta 2019. godine, pozivamo sve da spreče bilo kakav vid nasilja nad srpskim narodom na Kosovu, da se ne dozvole nikakvi sukobi. Mir mora da bude jedini interes svih, a odgovornost je na institucijama zadužene za bezbednost na Kosovu. Srpski narod na Kosovu nikada neće odustati od života na ovim prostorima, i uvek će težiti mirnom i životu dostojnog čoveka.
Od 17. do 19. marta 2004. godine proteran je veliki broj Srba i drugog nealbanskog stanovništva, spaljene su njihove kuće i oskrnavljeni su srpske kulturno-istorijski spomenici. Dva dana otvorenog napada na srpsko civilno stanovništvo na Kosovu se sastojao u masovnom progonu Srba, najmasovnijem od 1999. godine.
Procenjuje se da je više od 4.000 ljudi izgnano iz svojih kuća, širom Kosova, poginulo 28 ljudi, više od 900 ljudi je pretučeno i teško povređeno, uništeno je 19 spomenika kulture prve kategorije i 16 pravoslavnih crkava koje nisu kategorisane. Uništeno je oko 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na Kosovu i Metohiji. Oko 935 srpskih, romskih i aškalijskih kuća je spaljeno i uništeno. Od Srba je etnički očišćeno šest gradova i devet sela.
