Na svetskim valutnim tržištima vrednost dolara prema korpi valuta porasla je i prošle nedelje, četvrtu zaredom.
Dolar raste zahvaljujući nadi ulagača u poresku reformu i povećanje kamata u SAD-u.
Kurs dolara prema japanskoj valuti porastao je prošle nedelje 0,1 odsto, na 112,60 jena, a u jednom je trenutku dosegnuo i 113,43 jena, najviši nivo od početka jula.
Američka valuta je ojačala i u odnosu na evropsku, pa je cena evra potonula 0,7 odsto, na 1,1730 dolara, a zaronila je i na samo 1,1670 dolara, najniži nivo od polovine avgusta.
Zahvaljujući tome, dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na šest najvažnijih svetskih valuta, prošle nedelje je ojačao 0,8 odsto, na 93,80 bodova.
Taj se indeks tokom nedelje, po prvi put od sredine avgusta, probio i iznad 94 boda, što se zahvaljuje uverenju ulagača da će do kraja godine američka centralna banka još jednom, treći put od početka godine, povećati ključne kamatne stope.
Tim očekivanjima idu u prilog i poslednji podaci s američkog tržišta rada. Doduše, izveštaj vlade pokazalo je da je broj zaposlenih smanjen po prvi put od septembra 2010. godine, za 33.000, ali pokazalo se i da je prosečna satnica porasla za 12 centi, ili 0,5 odsto.
“Očekivalo se da će podaci s tržišta rada biti poremećeni zbog uragana Harvi i Irma, pa je iznenađenje što je porasla satnica. To znači da bi mogla ojačati inflacija, a to je komadić koji je do sada nedostajao u Fedovim puzlama”, kaže Win Thin, strateg u Brown Brothers Harrimanu.
Rast satnica znači da bi mogla ojačati potrošnja, ali i inflacija, što otvara prostor američkoj centralnoj banci za povećanje kamata.
Podsticaj dolaru pružila je i nada ulagača u najveću poresku reformu u poslednje tri decenije, koju je nedavno najavio predsednik Donald Trump, a kojom bi se smanjili porezi većini Amerikanaca.
To bi, takođe, moglo da podstakne potrošnju. Ali, u petak je zaustavljen uspon dolara nakon vesti da bi Severna Koreja mogla tokom vikenda da testira još jednu raketu, što bi ponovno moglo da ojača geopolitičke napetosti između te izolovane zemlje i SAD-a.
Stoga su ulagači potražili utočište za kapital u valutama koje se smatraju sigurnijima u nesigurna vremena, kao što su japanski jen i švajcarski franak.
