Dok izlazak Velike Britanije iz Evropske unije (EU) deluje izvesno posle ubedljive pobede Konzervativne stranke premijera Borisa Džonsona na izborima, opstanak celovitosti zemlje doveden je u pitanje pošto je u Škotskoj pobedila stranka koja se snažno zalaže za ostanak u EU, ali i za nezavisnost, i koja insistira na novom referendumu o odvajanju tog regiona, pišu svetski mediji.
Posle Bregzita, ali i zbog Bregzita, najveći izazov za Džonsona biće Škotska, gde je dobar rezultat na izborima ostvarila Škotska nacionalna partija (SNP), ocenjuje Gardijan u uredničkom komentaru posle britanskih parlamentarnih izbora 12. decembra, prenosi Radio Slobodna Evropa.
SNP je osvojila 45 odsto glasova u Škotskoj, osam odsto više nego na prethodnim izborima, dok su konzervativci i laburisti oslabili. Liderka te škotske partije Nikola Stardžon sada zahteva pravo da se održi novi referendum o nezavisnosti Škotske, što Džonson odbija, ali bi, ocenjuje Gardijan, bilo glupo da se predstavi kao neko ko ograničava Škotsku.
Džonson treba da se angažuje oko Škotske, ukazuje Gardijan i dodaje da će, ako to ne bude uradio, njegovom erom dominirati pretnje po uniju, posebno pošto je sada prvi put u Severnoj Irskoj izabrano više nacionalista nego unionista.
U prvim reakcijama posle objavljivanja izbornih rezultata, ističe Njujork tajms u uredničkom komentaru, već su postavljena pitanja kakav svet oni nagoveštavaju.
Opstanak reči “Ujedinjeno” u nazivu zemlje Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske dovedeno je u pitanje posle dobrog rezultata SNP koja traži novi referendum o nezavisnosti, kao i neizvesne sudbine Severne Irske po Džonsonovom planu za Bregzit, ocenjuje Njujork tajms.
Dobri rezultati partija koje žele da preoblikuju ili čak rastave Ujedinjeno Kraljevstvo znače da će pitanja o budućnosti druge po veličini evropske privrede biti sve glasnija, dok će obuzdavanja secesionističkog duha biti akutni politički izazov za premijera Džonsona, ocenjuje Volstrit džurnal.
Uz ocenu da su rezultati prošlonedeljnih izbora dobra vest za Džonsona, ali loša vest za pristalice unije Engleske, Škotske, Velsa i Severne Irske, Volstrit džurnal ukazuje da su rezultati u Engleskoj i Škotskoj sasvim drugačiji.
U Engleskoj najvećem i najmnogoljudnijem delu Ujedinjenog Kraljevstva konzervativci su dobili 345 od 533 mesta, dok je u Škotskoj SNP osvojila 48 od 59 mesta. U Severnoj Irskoj stranke koje zagovaraju ujedinjenje s Irskom dobile su devet, a unionističke osam poslanika.
Osnovni razlog za takav rezultat je Bregzit, objašnjava njujorški list. Za razliku od Engleske i Velsa, Škotska i Severna Irska su na referendumu o izlasku iz Evropske unije 2016. glasale za ostanak i sad se oba regiona suočavaju s izgledima da budu izvučena iz EU zajedno s ostatkom zemlje. To, ukazuje Volstrit džurnal, gura deo glasača ka strankama koje zagovaraju pre izlazak iz Ujedinjenog Kraljevstva nego napuštanje EU.
Uprkos snažnom podsticaju s prošlonedeljnih izbora za pristalice izlaska iz Ujedinjenog Kraljevstva, za bilo kakav potez u tom smeru biće potrebna dozvola Londona. Džonson ima ugodnu većinu u donjem domu i malo je verovatno da će odobriti tako nešto uz argument da bi izjašnjavanje o nezavisnosti Škotske bila izdaja rezultata škotskog referenduma iz 2014. na kojem je odbačena nezavisnost.
Praktične poteškoće verovatno neće utišati secesionističke glasove, ocenjuje Volstrit džurnal. Iako je SNP smatrala da je referendum 2014. bio dogadjaj koji se dešava jednom u generaciji, posle referenduma o Bregzitu 2016. promenila je stav, tvrdeći da je uticaj na Škotsku toliko veliki da je novo glasanje o nezavisnosti opravdano i od suštinskog značaja.
Mada rezultati izbora možda mogu da pojačaju argumente za novi referendum o nezavisnosti, nije izvesno da bi pristalice odvajanja Škotske od Ujedinjenog Kraljevstva pobedile na tom glasanju, ocenjuje časopis Ekonomist.
SNP je od neuspelog referenduma 2014. gradila slučaj za novo glasanje. Prošle nedelje je povećala broj poslanika sa 35 na 48 od ukupno 59 iz škotskih izbornih jedinca i uz sve veći jaz izmedju engleske i škotske politike, što je, ističe časopis, dodatni osnov za još jedan referendum o škotskoj nezavisnosti.
Sada su unionističke partije u Škotskoj skoro nevidljive, dok je na referendumu o Bregzitu 2016. godine 62 odsto glasača iz tog regiona bilo za ostanak u EU. S druge strane, na referendumu o nezavisnosti 55 odsto je bilo za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu, a 45 odsto za izlazak. Iako se javno mnjenje izgleda pomerilo ka nezavisnosti, ankete sugerišu da je sada po tom pitanju odnos 50 prema 50.
S druge strane, SNP je svom biračkom telu poručivala da je glasanje za nju najbolji način da se izbegne Bregzit. Utoliko je pitanje, ukazuje Ekonomist, da li je dobar rezultat te stranke na izborima prošle nedelje posledica taktičkog glasanja da se izbegne Bregzit ili predstavlja promenu u škotskoj javnosti o budućem odnosu s ostatkom Ujedinjenog Kraljevstva.
Mada put do novog škotskog referenduma o nezavisnosti za sada deluje nejasno, situacija bi mogla delovati drugačije posle sledećih škotskih izbora 2021. godine, ističe Ekonomist.
Beta
