SAD JE I ZVANIČNO: Iran kriv za pad ukrajinskog aviona

Kanadski premijer Džastin Trudo je rekao da njegova zemlja ima obaveštajne podatke koji ukazuju na to da je oborena, moguće slučajno, prenela je mreža CNBC.

“Leteo je kroz prilično surov kraj”, rekao je predsednik SAD Donald Tramp o padu koji se dogodio ubrzo pošto je Iran izveo raketne napade na baze u Iraku gde su američke i koalicione snage.

Tvrdnju da je iranska raketa zemlja-vazduh oborila putnički avion na liniji Teheran-Kijev, nedugo nakon poletanja iz Teherana, ubivši svih 176 ljudi, kanadski premijer Trudo je izneo u četvrtak, pozivajući se na novu obaveštajnu informaciju koju ima njegova vlada i na podatke obaveštajne službe američke vlade od ranije.

“To je možda bilo nenamerno”, rekao je Trudo novinarima, pozivajući Vladu Irana da osigura “detaljnu istragu” nesreće.

Avion na letu 752 ukrajinske aviokompanije srušio se u sredu ujutro, nekoliko sati pošto je Iran izveo raketne napade na baze u Iraku sa američkim i koalicionim snagama, što je podstaklo teoriju koju su zvaničnici Sjedinjenih Država i Kanade podržali u četvrtak.

Šezdesettroje Kanađana je među žrtvama pada aviona koji je kontakt sa kontrolorom vazdušnog saobraćaja izgubio pet minuta posle poletanja iz Teherana, rekli su zvaničnici.

Snimci špijunskih satelitska sugerišu da je iranska raketa obrila avion, dok su iranski zvaničnici prvobitno sugerisali da je “boing 737-800” pao zbog tehničkog problema.

Trudo je rekao da “imamo obaveštajne podatke iz više izvora, uključujući i naše saveznike i našu obaveštajnu službu“ što ukazuje da je avion oboren iranskom raketom.

Ti izveštaji su došli pošto je predsednik SAD Donald Tramp rekao da ne veruje da je mehanički kvar izazvao pad.

Iranska uprava civilnog vazduhoplovstva, koja nije odmah odgovorila na zahtev za komentar CNBC-a, izjavila je ranije u četvrtak da je avion u sredu u 6:13 sati po lokalnom vremenu poleteo s teheranskog aerodroma “Imam Homeini” i izgubio komunikaciju sa kontrolorom vazdušnog saobraćaja pet minuta kasnije.

Po međunarodnom propisu, zemlja u kojoj se dogodi nesreća, vodi istragu, a pošto je avion bio američke proizvodnje, federalni istražitelji SAD i predstavnici kompanije “Boing” proizvođača aviona, obično se u to uključuju. Napeti odnosi Sjedinjenih Država i Irana mogli bi iskomplikovati slanje američkog osoblja u tu zemlju.

Iranski zvaničnik rekao je za lokalne medije u sredu da Iran ne planira da podeli podatke iz “crnih kutija” sa vazduhoplovnom agencijom SAD. Rekao je i da Iran sprovodi istragu u skladu s međunarodnim pravom i da je “svim relevantnim zemljama od trenutka nesreće pružio potrebne informacije”.

Iran može poslati obe “crne kutije” u kojima su podaci o letu i snimci razgovora u pilotskoj kabini, u inostranstvo na analizu. Zvaničnici iranske avijacije rekli su da su u nesreći i požaru do kojeg je potom došlo, “crne kutije” oštećene.

Ali Abedzadeh, šef iranske vazduhoplovne vlasti, rekao je da Iran i Ukrajina mogu preuzeti podatke iz “crnih kutija”, ali da su otvoreni za podelu informacija i sa stručnjacima u drugim zemljama.

Većina putnika aviona bila je iz Irana i Kanade, a medju ostalima bilo je putnika iz Švedske i Ukrajine.

Nedeljnik “Njusvik” je napomenuo da slike koje kruže od srede pokazuju, kako izgleda, fragmente ruske rakete “Tor M-1” za koju je rečeno da je nađena u predgrađu Teherana gde je avion pao.

Iranski šef civilnog vazduhoplovstva odbacio je takve izveštaje kao “nelogične glasine”.

Abedzadeh je izjavio da su očevici rekli da se avion koji je poleteo ka Kijevu zapalio neposredno pre pada.

Stručnjaci za vazduhoplovnu bezbednost, uključujući bivše vladine istražitelje nesreća, rekli su za CNBC da su iznenadni gubitak komunikacije i izostanak signala da posda ima problema, veoma sumnjivi znaci.

Pošto je do pda došlo nekoliko sati pošto je Iran izveo raketne udare na američke položaje u Iraku zbog ubistva generala Kasema Solejmanija, nastala su nagađanja da je zalutala iranska raketa možda oborila putnički avion.

Utvrđivanje uzroka nesreće može potrajati više od godinu dana.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obećao se da će otkriti “istinu”, a rekao je i da su istražitelji iz Ukrajine već otputovali u Iran kako bi pomogli istrazi.

Ukrajinska ambasada u Iranu je prvobitno rekla da je problem s motorom verovatno izazvao pad i isključila terorizam ili raketu kao moguće uzroke. Ali, ta izjava je kasnije skinuta sa veb-stranice Ambasade.

Avion je bio modela koji je prethodio “boingu 737-Maks”, avionu koji je prizemljen širom sveta od sredine marta posle dve smrtonosne nesreće. Ukrajinski avion “737-800” koji se srušio u Iranu, isporučen je kao nov ukrajinskoj kompaniji 2016. godine, a posada su bila tri iskusna pilota, navodi se u aviokompaniji.

“Boing” je u izjavi rekao da je “spreman da pomogne na bilo koji način koji je potreban”.

Akcije “Boinga” su porasle na vesti o izjavama američkih vladinih zvaničnika da bi raketa mogla da bude uzrok pada.

“Boing” se bori da zadrži korak u poslovanju od pada dva “Maksa” u kojima je poginulo ukupno 346 ljudi, zaključuje CNBC.