SAD i Kina konačno su – nakon skoro dve godine neprijateljstava – potpisale sporazum „prve faze“. Ali on pokriva samo jednostavnije aspekte njihovog teškog odnosa i uklanja samo neke tarife.
Najveće prepreke tek predstoje, a mogle bi stajati na putu dogovora o drugoj fazi – onoga koji bi u teoriji uklonio sve tarife, donoseći tako potrebnu pomoć globalnoj ekonomiji, što je u interesu svih nas.
Ono što nije u prvoj fazi dogovora govori o tome gde su zapaljive tačke u vezi između SAD i Kine – i šta bi moglo da spreči drugu rundu pregovora, piše BBC.
Ugovor se ne bavi ambicioznim programom Pekinga “Mejd in Čajna 2025” koji je osmišljen kako bi pomogao kineskim kompanijama da se istaknu i postanu lideri svetske klase u novim tehnologijama. Takođe se ne bavi subvencijama koje Kina daje svojim državnim preduzećima, kaže Paul Triolo iz Eurasia Group.
Šta Peking planira sa svojim “Mejd in Čajna 2025” programom?
Vašington vidi “Mejd in Čajna 2025” kao direktnu pretnju svojoj nadmoći u tehnologiji, rekavši da su kineske kompanije sustigle američke kompanije – ponekad ih i nadmašuju – jer od kineske vlade dobijaju nepravednu i ogromnu pomoć u obliku subvencija.
o su bila među najspornijim pitanjima koja je Trampova administracija imala s Kinom, ali oni su gurnuti u drugu fazu procesa koji kaže gospodin Triolo, zajedno s „pristupom tržištu u sektorima poput internet oblak usluga, sajber sigurnosti i pitanja upravljanja podacima“.
Peking tvrdi da ove industrije ili kompanije ne subvencionišu nepravedno, ali stvarnost je da se Kina neće tako lako odreći prevlasti u ovim sektorima.
2. Huawei
Trgovinski sporazum neće umanjiti američki pritisak na Huawei, kineski telekomunikacijskog giganta koji je uhvaćen u unakrsnoj vatri trgovinskog rata, pri čemu je američki ministar finansija Stiv Mnučin rekao da kompanija nije “šahovski komad” u pregovorima.
To će razočarati i Huawei i kinesku vladu, koji su besni zbog toga kako je Vašington povezao sudbinu kompanije sa odnosom SAD-a i Kine.
Kineska firma postala je simbol američko-kineskog tehnološkog rivalstva i Vašington lobira na svoje saveznike – uključujući Veliku Britaniju – da ne koriste usluge Huawei 5G tehnologije u kritičnoj komunikacijskoj infrastrukturi, tvrdeći da bi ih Peking mogao koristiti da špijunira kupce. Huawei je to negirao i nadao se da će, ako se odnos SAD-Kina poboljša, poboljšati i njegova sreća.
Analitičari mi kažu da je to malo verovatno. Nakon potpisivanja ovog sporazuma, postoji jasna razdvojenost između nacionalne bezbednosti i trgovine, a Huawei i druge kineske kompanije još bi trebalo da očekuju da se pritisak na njih nastavi. Zato očekujte veće američke zabrane izvoza ne samo na Huawei, već i na još nekoliko kineskih kompanija i pojačanom pažnjom američkih ulaganja nad kineskim ulaganjima u inostranstvo.
3. Pristup za strane firme za finansijske usluge
Dok sporazum govori o otvaranju pristupa tržištu za kompanije za finansijske usluge, neki analitičari kažu da to ne ide dovoljno daleko da bi se osiguralo da imaju jednak pristup tržištu.
Kina je već javno rekla da otvara svoj sektor finansijskih usluga, a nedavno je dozvolila stranim kompanijama da imaju veći udeo u kineskim firmama. Ali Peking se ne odriče mnogo toga, jer u kineskom sektoru finansijskih usluga dominiraju domaći igrači digitalnih plaćanja.
Čak i ako američke kompanije za plaćanje imaju veći pristup kineskom tržištu, teško je videti kako bi mogle biti konkurentne. Hoće li Kina iskreno primeniti svoje obaveze prema tretiranju stranih i domaćih firmi podjednako, to će pratiti i Trampova administracija, a ovo bi moglo biti potencijalno područje na kojem bi zbližavanje moglo da naleti na prepreke.
4. Izvršenje i tumačenje
Dogovor ima uspostavljen mehanizam za rešavanje sporova, koji u osnovi zahteva od Kine – nakon podnošenja žalbe – da započne konsultacije sa SAD, a na Pekingu je potrebno da je reši.
Ali ono što ovaj dogovor izostavlja je “kako će SAD nadgledati sprovođenje zakona”, kaže Derek Sizors iz Američkog instituta za preduzeća.
“Američke kompanije ne vole prijavljivati krađu intelektualnog vlasništva”, rekao mi je. “Dakle, u prvom redu je koji mehanizam SAD koristi za prikupljanje informacija o tome. Sve što je u dokumentu su konsultacije.”
Kako je američko-kineski trgovinski rat promenio svet
Sporazum takođe izostavlja kako će dve strane tumačiti ove ključne aspekte sporazuma. Već postoje naznake nekih razlika. Kineski državni mediji su nagovestile da SAD ne diktiraju mehanizam za rešavanje spora – nije u potpunosti u skladu sa porukama Vašingtona.
To bi moglo ukazati na to da, iako postoji sporazum, Peking ga može ignorisati, kao što ističe Dan Haris iz bloga Zakon Kine.
“Problem nije zakon”, kaže on. “Problem je kada je za Kinu nešto važno – neka vrhunska tehnologija koju ona želi – onda ti zakoni uopšte nemaju koristi.”
5. Dalja sniženja tarifa
Dogovor ne uključuje konačan rok o tome kada će tarife koje su još uvek na snazi postati niže.
Prema istraživanjima Instituta za međunarodnu ekonomiju Peterson, prosečne tarife na obe strane su i dalje više za oko 20% u odnosu na nivoe predtrgovinskog rata – šest puta više nego kada je spor počeo. To znači da kompanije i potrošači još uvek plaćaju više.
Ko zaista plaća u ratu tarifama?
Doduše, Trampova administracija ostavila je pretnju tarifama da ostane na snazi kao štap kojim će pretući Kinu – u slučaju da Peking ne ispuni svoje obaveze.
I uvek postoji taj rizik, kao što tvrdi Global Times, vesnik stroge kineske Komunističke partija: „Može li preliminarni trgovinski sporazum, postignut u periodu kada strateški odnosi Kine i SAD očigledno opadaju, zaista uspeti? Da li će ga zameniti novi sukobi ili dalji napredak u toku pregovora? ”
Potencijal za obnavljanje trgovinskih tenzija na obe strane je i dalje veoma realna mogućnost.
Alo
