U istoriji sveta ne postoji zemlja u kojoj je rasizam bitan, i to toliko dugo kao što je u Sjedinjenim Državama, piše istoričar Hauard Zin
Demonstracije zbog ubistva Džordža Flojda, koje potresaju SAD, nisu ni prve, a ni poslednje koje je izazvalo brutalno ponašanje belih policajaca prema Afroamerikancima.
Samo od 2013. do 2019. policajci su ubili njih 1.944, iako je 17,3 odsto bilo nenaoružano. Međutim, u 98,7 odsto slučajeva protiv tih policajaca nije ni podneta optužnica. Jedan od glavnih razloga za to je rasizam, koji je duboko ukorenjen u američko društvo.
Građani drugog reda
– Većina crnih Amerikanaca ne protestuje širom SAD zato što se osećaju kao da su građani drugog reda, kao što neki tvrde. Oni protestuju jer zaista jesu građani drugog reda. Na papiru, svi Amerikanci su jednaki. Predrasude prema crncima nemaju samo policajci, tužioci i sudije već i učitelji i nastavnici, poslodavci… Ovi protesti su usmereni protiv svakodnevnog rasizma – piše za Dojče vele Miodrag Sorić.
A rasizam u SAD nije ništa novo, on postoji od dolaska Evropljana u Severnu Ameriku – Indijanci su smatrani divljacima koje treba ubijati ili držati u rezervatima, crnci imovinom koja je otimana i dovožena iz Afrike, decenijama je zakonom bilo zabranjeno zapošljavati Kineze, a u vreme Drugog svetskog rata 120.000 Amerikanaca japanskog porekla držano je u logorima… I sve to uprkos tome što je već u Deklaraciji nezavisnosti iz 1776. pisalo: „Mi smatramo ove istine očiglednim: da su svi ljudi stvoreni jednaki, da su darovani od strane njihovog Tvorca određenim neotuđivim pravima, među kojima su život, sloboda i težnja za srećom.“
– U istoriji sveta ne postoji zemlja u kojoj je rasizam bitniji, i to toliko dugo, kao što je u Sjedinjenim Državama. Zato pitanje „kako je to počelo“ nije samo pitanje istorijske znatiželje, a još je važnije pitanje „kako će se završiti“ ili, ako postavimo pitanje drugačije: da li je moguće da belci i crnci žive zajedno bez mržnje. S robovlasništvom se razvijao posebni rasni osećaj – nekad mržnja, nekad prezir, nekad sažaljenje – koji je pratio niži položaj crnaca u Americi 350 godina, tu kombinaciju inferiornog statusa i ponižavajućih misli zovemo rasizam – piše istoričar Hauard Zin u „Narodnoj istoriji SAD“.
Borba za prava
Koliko dugo postoji rasizam, toliko traje i borba protiv njega – do ukidanja robovlasništva i oslobađanja crnih Amerikanaca došlo je tek posle krvavog Građanskog rata (1861-1865), a duže od vek i po traje stalni sukob za ukidanje rasne segregacije i institucionalne diskriminacije. Kada je 2009. Barak Obama postao prvi Afroamerikanac na mestu predsednika SAD, mnogi su pomislili da je to označilo kraj rasizma. Međutim, rasizam je i dalje postoji, pa se razvio i pokret Crni životi su važni.
Kurir
