Najbliži saveznik Vladimira Putina, Aleksandar Lukašenko, u poslednje vreme je veoma neprijateljski raspoložen prema Kremlju.
Nakon decenija zavisnosti od Moskve, beloruski lider kupuje naftu od SAD i politički koketira sa Zapadom.
Sve ovo Putinu zadaje glavobolju jer Lukašenko, koji će najverovatnije u avgustu osvojiti šesti mandatn na čelu zemlje, preti da će olabaviti strateški važne veze Belorusije sa Rusijom.
“Stara veza se postepeno raspada, a postoje sumnje da neko spolja ohrabruje Lukašenka na ovakve poteze”, rekao je Gleb Pavlovski, bivši savetnik u Kremlju.
I dok Lukašenko s jedne strane “konstantno iritira Moskvu”, s druge strane “Belorusija je veoma važna i Moskva sebi ne može da priuštiti da je izgubi”, rekao je Pavlovski.
Ali sve ovo ne treba da čudi.
Lukašenko ima istoriju sedenja na dve stolice da bi održao dovoljno nezavisnosti kako bi obezbedio svoju autoritarnu vlast nad nacijom od 9,4 miliona. Ipak, tenzije su ovog puta možda veće jer kolaps cena nafte slabi privlačnost Rusije kao saveznika.
Odnos sa Lukašenkom se pogoršava dok SAD i njihovi saveznici pokušavaju da uguraju klin između Minska i Moskve, a da Belorusiju uvuku u bitku za uticaj, rekao je zvaničnik Kremlja.
Belorusija je započela preradu početnih zaliha od 80.000 tona američke nafte koju je tanker dopremio u litvansku luku početkom ovog meseca, prvi put od kada je kupila naftu iz SAD. To je usledilo nakon što se državni sekretar Majk Pompeo u februaru sastao sa Lukašenkom, (on je bio najviši američki zvaničnik koji je posetio Belorusiju još od predsednika Bila Klintona 1994.) i obećao mu da će Amerika moći da isporuči „100 odsto nafte koja je potrebna po konkurentnim cenama“.
U to vreme, Lukašenko je javno optuživao Moskvu da ga pritiska da prihvati političku integraciju u zamenu za jeftine isporuke nafte, nakon što je Rusija u sporu oko cene prekinula isporuke sirove nafte za tri četvrtine. Pompeo mu je rekao da Belorusija „ne bi trebalo da bude prisiljena da zavisi od bilo kog partnera zbog svog napretka ili sigurnosti“.
Ipak, Putin ima na raspolaganju moćne poluge kojima bi mogao da pokuša da obuzda Lukašenka.
Iako su isporuke nafte za 65 odsto niže u odnosu na prošlu godinu, Rusija je i dalje u prva tri meseca 2020. godine isporučila Belorusiji 1,6 miliona tona nafte, čija ekonomija uveliko zavisi od izvoza mašina i prehrambenih proizvoda svom većem susedu.
Belorusija se takođe više puta obraćala Rusiji zbog kredita kako bi zadovoljila svoje finansijske potrebe, a nije zanemarljivo i to što dve zemlje održavaju zajedničke vojne vežbe.
Lukašenkov odgovor na epidemiju koronavirusa dodatno je iziritirao Kremlj. Naime, dok je Rusija zatvorila svoje granice, a Putin u martu uveo zatvaranja širom zemlje, Lukašenko je izjavio da je „bolje umreti stojeći, nego živeti na kolenima“.
Kada su spiralne infekcije primorale Putina da odloži vojnu paradu za 9. maj povodom 75. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu, Lukašenko je nastavio sa sopstvenim obeležavanjem, rekavši da bi to bila “izdaja“ onih koji su umrli da to ne učini.
Lukašenko (65) je više puta rušio opoziciju od dolaska na vlast 1994. godine. Optužio je kritičare u Rusiji da finansiraju proteste protiv njega uoči izbora 9. avgusta.
Lukašenkov odnos sa SAD i Evropskom unijom nije nimalo lak. Pooštrene su sankcije protiv Belorusije nakon što su njegove snage bezbednosti uhapsile opozicione lidere i pretukle demonstrante tokom predsedničkih izbora 2010. godine.
Predsednik SAD Donald Tramp u četvrtak je produžio američke sankcije za godinu dana protiv Lukašenka i nekih drugih beloruskih zvaničnika koji su prvi put nametnute 2006. godine zbog političkih represija.
Ipak, s druge strane, SAD i Belorusija dogovorile su se prošle godine da razmene ambasadore prvi put posle više od decenije.
“Rusija ne može da sruši Lukašenka, bar za sada. Ali traži bilo koji način da mu oteži život“, rekao je Pavlovski koji je u Kremlju radio kao savetnik od 2000. do 2011.
Držanje tvrde pozicije u naftnom ratu od strane Rusije nateralo je Lukašenka da preduzme korake za smanjenje zavisnosti okrećući se drugim dobavljačima, uključujući Azerbejdžan i Saudijsku Arabiju.
“Lukašenko je ovaj naftni rat shvatio kao kaznu i nije veiše želeo da ga maltretiraju. Belorusija i Rusija ušli su u svoju najdublju krizu u poslednjih 25 godina“, rekao je osnivač konulstantske firme Artajom Šribman.
Kurir
