Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović rekla je da treba sagledati šta je to što će doprineti boljoj zaštiti životne sredine.
Ona je to poručila u Privrednoj komori Srbije gde je danas održan sastanak predstavnika Vlade Srbije i privrede o upravljanju industrijskim otpadom, a nadležni najavljuju izmene zakona koje bi trebalo da tu oblast unaprede. Privrednici kažu da je ta tema za privredu od ključnog značaja za održivost i konkurentnost.
“Kada govorimo o upravljanju otpadom, mi imamo problem u Srbiji i sve to što možemo da uradimo kako bi unapredili taj segment veoma smo raspoloženi”, rekla je Vujović.
Navela je da treba paralelno raditi i na smanjenju aerozagađenja, i na regulisanju gradskih deponija i oko 2.500 nesanitarnim deponija.
“To je sve ono što čeka Srbiju i na čemu intenzivno radimo. Svaki vid sugestije i sve ono što ćemo moći da primenimo u narednom periodu, a da upravo ove najveće probleme u Srbiji rešimo, rado ćemo prihvatiti”, kaže Vujović.
Savetnik predsednika PKS Milun Trivunac rekao je da ne postoji oblast u kojoj postoji više potencijala i koju smo na tako malom nivou iskoristili do sada kao što je upravljanje otpadom i navodi da je to veoma značajna tema za srpsku privredu.
Dimitrije Knjeginjić iz Lafarž Srbija rekao je da privrednici na tu temu, za koju kaže da je za privredu od ključnog značaja, ukazuju deset godina. ali da nema baš puno pomaka.
“Razlozi zašto je to bitno za nas su dvojaki, jedan je konkurentnost, drugi je održivost”, navodi Knjeginjić.
Kada je reč o održivosti, Knjeginjić kaže da se obaveze koje je Lafarž preuzeo odnose na drastično smanjenje ugljen dioksida (CO2), a da tog smanjenja nema bez kvalitetnog alternativnog goriva čiji, navodi, uvoz treba odboriti.
“Mi bismo voleli da vidimo da u Srbiji postoji oragnizovan način zbrinjavanja otpada, odnosno da alternativna goriva visokog kvaliteta budu dostupna u Srbiji. U tom slučaju nama ne treba uvoz”, kaže Knjeginjić.
Naveo je i da je uvoz cementa u Srbiji na nivou proizvodnje cementare Kosjerić, te da su troškovi te kompanije u Srbiji za 30 evra po toni veći u odnosu na konkurentske kompanije iz okruženja.
Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je novinarima uoči sastanka da zakoni i drugi propisi koje donosi država ne mogu da funkcionišu ukoliko nema najtešnje sprege sa privredom. Naglasila je da energetika i zaštita životne sredine više ne mogu jedna bez druge.
“To mora da bude zajedno, ali tako da imamo jedan klimatski neutralan razvoj, tako da pomognemo da konkurentnost naše zemlje bude na višem nivou”, rekla je Mihajlović i poručila da nema funkcionisanja i rasta privrede i rasta BDP ukoliko konkurentnost naših preduzeća ne bude bila na višem nivou.
Mihajlović je navela da će Ministarstvo rudarstva i energetike uraditi sve što može kroz izmene i dopune zakona, ali će istovremeno na tome raditi zajedno sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine.
Navela je da će biti učinjeno sve da imamo klimatski neutralan razvoj i da radimo na dekarbonizaciji i dodala da će ove godine biti donete važne odluke vezane za dalje korake u porcesu dekarbonizacije.
Mihajlović kaže da će se u isto vreme raditi zajedno sa privrednicima kako bi se sagledalo šta je to još što može pomoći u bržem unapređenju zaštite životne sredine, ali i rastu konkurentnosti.
To se, pre svega, kaže, odnosi na korišćenje otpada u proizvodnji energije i navodi da predstoji zajednički rad sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine kako bi se izmenile određene odrebe Zakona o upravljanju optadom, što smatra da je moglo i ranije da se uradi.
“Učinićemo sve što možemo kroz zakonske procedure, kroz uslove koje treba da stvorimo da bi uopšte došlo do toga da se otpad koristi u proizvodnji toplotne i električne energije i da imamo kogeneraciju”, kaže Mihajlović.
Objasnila je da kogeneracija dovodi do višeg stepena iskorišćenja, što znači procenat iskorišćenja u kogenerativnim postojenjima preko 90 odsto.
“Mi treba da učinimo da upravo ta efiksanost bude na viskom nivou”, dodala je Mihajlović.
b92
