Brisel — Evropski poverenik za unutrašnje tržište Tijeri Breton zvanično je pokrenuo novi svemirski program EU vredan skoro 15 milijardi evra.
Radi se o dosad najvećem svemirskom budžetu za EU, za razdoblje 2021-2027, koji bi trebalo da pomogne Uniji da se zadrži trci za osvajanje svemira.
“Evropa ima sve što je potrebno da bi i dalje bila globalna svemirska sila. Imamo talente, industrijske kapacitete i tehnološko vođstvo. Imamo iskustvo ambicioznih svemirskih misija i programa svetske klase poput Kopernika i Galileja. Možemo se osloniti na izvrsnost i stručnsot naše svemirske agencije ESA-e i u središtu smo najboljih naučnih projekata”, rekao je Breton na predstavljanju programa.
U poslednjih 20 godina, ESA je razvila sisteme Kopernika, Galileo i EGNOS. Kopernik je u međuvremenu postao najveći pružalac slobodnih i otvorenih podataka za posmatranje Zemlje u svetu, prenosi Novac.hr.
U novom razdoblju finansiranja, ESA se nada da će Kopernika podići na sledeći nivo i nastaviti misije širenja Sentinela, koje će poboljšati evropske sposobnosti nadzora svemira.
Novi svemirski program takođe će obnoviti Galileo, evropski civilni globalni satelitski navigacioni sistem, do kraja 2024. godine. Projekat će iskoristiti EU sredstva za razvoj novih tehnologija, tačnije novih navigacionih proizvoda i usluga za tržišta u nastajanju poput samovozećih automobila, autonomnih bespilotnih letelica i IoT-a.
U narednih šest godina očekuje se takođe priprema i projektovanje Govsatkoma, novog programa koji bi trebalo da omogući sigurnu povezanost i sigurnost prostora za praćenje opasnosti u svemiru.
Ukupni budžet svemirskog programa iznosiće 14,88 milijardi evra, od toga je devet milijardi namenjeno za Galileo i EGNOS, za Kopernik 5,4 milijardi i za Govsatckom oko 400 miliona evra.
Poverenik Breton je upozorio da svemir širom sveta prolazi kroz masovnu transformaciju i brzu industrijalizaciju.
“Da bi Evropa zadržala svoje vođstvo, moramo preispitati način na koji pristupamo svemiru. Moramo se prilagoditi brzom razvoju i predvideti novi. Moramo postaviti ambiciozan – i remetilački – svemirski program za budućnost: ‘Biti dinamičniji, inovativniji i rizičniji!’ I to ćemo učiniti”, dodao je Breton.
Osim modernizacije postojeće svemirske infrastrukture, EU želi da izgradi savremeni i autonomni svemirski sistem povezivanja. Četiri su glavna cilja: pružiti brzi širokopojasni internet svima u Evropi, a potencijalno i u Africi; izbeći zavisnost od inicijativa van EU; lansirati Evropu u eru kvantne sigurnosti, zaštititi je od sajber i hibridnih pretnji; te zadržati kontinent povezanim na pouzdan, isplativ i siguran način šta god da se dogodi.
Trenutno EU ima oko 230.000 radnih mesta u svemirskom sektoru, a Agencija EU za svemirski program predviđa da će do 2025. godine broj radnih mesta u tom sektoru narasti na više od 400.000.
Evropski parlament i države članice dogovor o svemirskom programu postigle su u decembru 2020. godine.
Odbor za industriju, istraživanje i energetiku (ITRE) Evropskog parlamenta bio je zadužen za pregovore i za izvestioca je imenovao Masimiliana Salinija (EPP, Italija).
Odbor ITRE izglasao je konačni tekst 26. aprila, dan kasnije tekst je odobren na plenarnoj sednici i uredba je stupila na snagu 12. maja.
Parlament se u toj uredbi saglasio sa uspostavljanjem svemirskog programa i agencije EU za svemirski program koja zamenjuje i nasleđuje Evropsku agenciju za GNSS.
Zastupnici su tada tražili od Komisije povećanje budžeta sa 14,2 na 15 milijardi evra, i predložili povećanje učestvovanja malih i srednjih preduzeća (MSP) tako da za ugovore koji premašuju deset miliona evra, javni naručilac osigurava da se najmanje 30 odsto vrednosti ugovora podugovara sa kompanijama izvan skupina glavnog izvođača, posebno kako bi se omogućilo prekogranično učestvovanje MSP-ova.
b92
