Iako je ekonomski najmoćnija država Evrope, Nemačka u digitalizaciji znatno zaostaje za Sjedinjenim Državama i Kinom.
Jedan od razlog za to, smatra savetnica kancelarke Angele Merkel za digitalizaciju, leži u – ustavu.
Tehnološka stvarnost Nemačke 2021. godine zastareli su računari u školama, lokalna samouprava koja vrlo malo svojih usluga građanima nudi putem interneta, te javnozdravstvene vlasti koje se u komunikaciji još oslanjaju na faks-uređaje, prenosi Poslovni dnevnik pisanje Dojče velea.
Osam godina nakon što je Merkelova bila izvrgnuta javnom ismevanju kada je nazvala internet “neistraženim područjem”, pojava pandemije koronavirusa razotkrila je koliko je nizak stepen digitalizacije u nemačkom javnom sektoru.
Sistem iz doba bez IT-ja
Stoga se posmatrači širom sveta pitaju zašto najbogatija evropska država ne može modernizovati i digitalizovati svoju javnu upravu. Glavna savetnica za digitalizaciju nemačke vlade smatra da je delimično krivica na decentralizovanom političkom sistemu.
Otkud mit o nemačkoj efikasnosti i dokle će da opstaje?
“Sistem je osmišljen u vreme kada nije bilo interneta, digitalizacije i IT-ja”, tumači Katrin Suder, predsednica Digitalnog veća, savetodavnog tela vlade.
Kao mera zaštite od koncentracije političke moći, u posleratnom zapadnonemačkom Ustavu iz 1949. uvedena je odredba da 16 saveznih pokrajina samostalno oblikuju politike iz područja zdravstva, kulture i obrazovanja.
Međutim, ta raspodela političke moći između savezne vlade u Berlinu i pokrajina sprečila je Nemačku u bržoj modernizaciji javne uprave i javnog sektora, tvrdi Katrin Suder. Ona stoga veruje kako više nadležnosti treba biti preneto na saveznu vladu.
“Naravno, to bi bila redistribucija moći, ali iz dobrog razloga”, dodaje Katrin Suder.
Stručnjaci već godinama upozoravaju kako nemački javni sektor zaostaje kada je reč o tehnološkim inovacijama. To potvrđuje i nedavni izveštaj Evropske komisije u kojem je Nemačka zauzela 21. poziciju među 27 članica (plus Ujedinjeno Kraljevstvo) kada je reč o internet-uslugama građanima.
Međutim, taj problem nije bio toliko očigledan sve dok pojava pandemije koronavirusa, te posledična selidba velikog dela života na internet nije zahvatila većinu Nemaca.
Nekoliko meseci nakon pojave prvih slučajeva zaraze, javnozdravstvene vlasti još su izveštavale o broju novozaraženih služeći se faks-uređajima.
Deo građana imao je problema s radom od kuće zbog nestabilne internet-veze, a školama širom zemlje nedostajala je osnovna tehnologija za učenje na daljinu.
“To je veliki problem”, naglašava Katrin Suder osvrćući se na situaciju u školama. Koren tog problema, smatra savetnica kancelarke, jeste što pokrajine u svojoj nadležnosti imaju obrazovanje.
Ćušpajz različitih alata
Time je sprečeno prikupljanje resursa na nacionalnom nivou i razvoj jedinstvene platforme za e-učenje koju bi svaka pokrajina mogla prilagoditi svojim potrebama, smatra Katrin Suder. Umesto toga, pravi “ćušpajz” različitih alata za e-učenje koristi se širom zemlje, rezultujući bitno različitim kvalitetom takve vrste obrazovanja.
“Moramo da pronađemo način da to promenimo, uključujući i naše ustavno ustrojstvo”, ocenjuje Katrin Suder. Da bi javni sektor uhvatio korak s 21. vekom, tvrdi Katrin Suder, potrebne su brojne političke reforme.
Jedna od njih bilo bi osnivanje ministarstva za digitalne poslove.
Nemci fokusirani na Srbiju: Gde su najviše investirali i gde još ima potencijala?
Međutim, Katrin Suder smatra da bi vlada trebalo da bude vrlo oprezna u načinu kako bi takvo ministarstvo ustrojila, smatra digitalna savetnica, jer bi u suprotnom stvorila novu hrpu problema.
Prema njenoj zamisli, ta bi institucija trebalo da ima sopstveni budžet i osoblje, te bi trebalo da koordiniše planove digitalizacije svih ostalih ministarstava, a ujedno da preuzme vođstvo u pojedinim inicijativama. Ministarstvo bi vrlo brzo moglo, na primer, da nadzire izradu podzakonske strategije Nemačke.
“No, jedno novo ministarstvo neće samo po sebi promeniti situaciju”, smatra Katrin Suder. Drugi deo rešenja mogao bi biti izraženiji ulazak stručnjaka za digitalizaciju u javnu upravu, zaključuje.
b92
