Avganistanski bankarski sistem je blizu sloma, upozorava Sijed Mosa Kalem Al-Falahi, izvršni direktor Islamske banke Avganistana.
Ova banka jedan je od najvećih zajmodavaca u toj zemlji.
Al-Falahi navodi u razgovoru za Bi-Bi-Si (BBC) da je finansijska industrija u Avganistanu zahvaćena “egzistencijalnom krizom” jer klijenti paniče.
“Trenutno imamo ogromno povlačenje sredstava. Obavlja se samo povlačenje novca, većina banaka ne funkcioniše i ne pruža celovite usluge”, rekao je on za britanski javni servis u telefonskoj izjavi iz Dubaija, gde je privremeno smešten zbog haosa u Kabulu.
Avganistan srlja u ekonomsku katastrofu, pozvana Amerika u pomoć
Ekonomija Avganistana već je bila na klimavim nogama i pre nego što su talibani preuzeli kontrolu u avgustu, i u velikoj meri je zavisna od strane pomoći. Oko 40 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje potiče od međunarodne pomoći, prema podacima Svetske banke.
Međutim, nakon što su talibani preuzeli vlast Zapad je zamrznuo međunarodna sredstva, uključujući ona koja su Avganistanu bila dostupna u Svetskoj banci i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Al-Falahi kaže da to podstiče talibane da traže druge izvore finansijske podrške.
“Okreću se Kini i Rusiji, ali i nekim drugim zemljama…čini se da će pre ili kasnije biti uspešni u dijalogu”, dodaje on.
BBC navodi da je Kina već obećala pomoć Avganistanu u vrednosti od 200 miliona kineskih juana (31 milion dolara), uključujući hranu i vakcine protiv koronavirusa, i napominje da su talibani trenutno pod pritiskom da rešavaju ekonomske probleme zemlje.
Inflacija vrtoglavo raste, nacionalna valuta avgan tone u ponor, a među ljudima vlada beznađe jer su mnogi izgubili posao i nemaju gotovine.
Obustavljena pomoć Avganistanu
Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija upozorio je da samo 5,0 posto domaćinstava u Avganistanu ima dovoljno hrane za svaki dan.
Polovina ispitanika je rekla da im je barem jednom u poslednje dve nedelje ponestalo hrane.
Zato su pristup međunarodnim sredstvima i strana pomoći ključni za opstanak Avganistana, zaključuje BBC, primećujući da su države poput SAD-a saopštile da će, iako su voljne da razmotre saradnju sa talibanima, to zavisiti od ispunjenja nekih preduslova, među kojima je način na koji režim tretira žene i manjine.
Izvor: B92
