Zagreb — Matica hrvatska regovala je povodom Zakona o kulturnom nasleđu Srbije koji u Hrvatskoj nije naišao na odobravanje.
Oni negoduju zbog dubrovačke književnosti do 1867. godine koju smatraju svojim, a ne srpskim nasleđem.
“Zgroženi smo Zakonom o kulturnom nasleđu koji je Srbija donela u decembru prošle godine. Dve godine ranije u biblioteci “Deset vekova srpske književnosti” štampali su u štampariji Matice srpske iz Novoga Sada Marina Držića, a nešto pre toga i Ivana Gundulića. Tada smo podsetili javnost da prisvajateljima nisu važni sami po sebi ni Gundulić ni Držić, ni ostali hrvatski književnici i njihova dela, važna im je hrvatska teritorija koji nikada nisu uspeli da prisvoje i osvoje ni kulturom ni ratnim operacijama”, navodi Matica hrvatska.
Navode da se iza te odluke Srbije krije interes za hrvatskim prostorom i za, kako ističu “hrvatskim morem”.
“Treba ovde upozoriti i na činjenicu da srpska kulturna elita u svojim istorijskim posezanjima nije uspela da uskladi ciljeve sa srpskom političko-vojnom elitom. Više je puta srpska vojska napadala i uništavala sva ona dobra i vrednosti koje je kulturna elita želela i još uvek želi da prisvoji”, napisalo je predsedništvo Matice.
Nije im dobar ni sopstveni zakon
Iskoristili su ujedno i priliku da se osvrnu na debate oko Zakona o hrvatskome jeziku koji Matica priprema, a za koji mnogi misle da bi bio štetan ili nepotreban.
“Ovaj događaj samo potvrđuje koliko je važna naša briga o našem jeziku i koliko je bila dobra nedavna odluka Matice hrvatske kada smo osnovali Radnu skupinu za izradu nacrta Zakona o hrvatskom jeziku. Sama ideja, uz brojna odobravanja u javnosti, izazvala je i nekoliko oštrih napada i nerazumevanje, uz retoriku sličnu onoj iz 1967. kada je donesena Deklaracija o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika, pa čak i onu iz januara 1972. godine kada je započelo nemilosrdno gušenje Hrvatskog proleća. Kada nacrt Zakona bude izrađen i predstavljen javnosti, argumentirana kritika biće dobrodošla. Za sada, napad na samu ideju izrade Zakona o hrvatskom jeziku izaziva zebnju i nelagodu, pogotovo kada znamo da gotovo svi narodi u Evropi imaju slične zakone, a naši se susedi uporno i nadalje bave svojatanjem naše književne baštine. Vreme je da osvestimo jednostavnu istinu: budemo li imali samopoštovanja, i drugi će nas poštovati”, zaključuju u Matici.
Podsetimo, pitanje dubrovačke književnosti oduvek je mesto sukoba i polemika.
Izvor: b92
