Hrvatski poslodavci nisu preterano zanimljivi ni Srbima ni Ukrajincima, piše hrvatski Večernji list.
Ko želi strane radnike, treba da se okrene prema Bangladešu, Nepalu, Indiji, a oni s boljim ponudama srećne bi ruke možda mogli biti i na Filipinima. Iskustvo je to privatnog preduzetnika i nekad jednog od vodećih ljudi Hrvatskog udruženja poslodavaca Petra Lovrića.
On je zajedno sa ćerkom osnovao agenciju za zapošljavanje, te se s njom prihvatio, u ovo vreme masovne potrage za radnom snagom, prilično teškog posla.
Obrazovani su globalisti
Hrvatska bi ove godine mogla da traga za stotinak hiljada radnika, većinom za kratkotrajne sezonske poslove, no nije jedina. Kojih par stotina kilometara severnije i zapadnije situacija je slična, a plate i radni uslovi koji se nude znatno bolji. Švajcarci su se ozbiljno zabrinuli da će zbog nestašice kvalifikovanih radnika – a izračunali su da im do 2025. godine treba 375.000 novih visokokvalifikovanih radnika, teško sačuvati svoju državu blagostanja. Do 2035. godine manjak će se popeti na 1,2 miliona.
Poslodavci u Srbiji ne mogu da nađu radnike: Istraživanje pokazalo koje kadrove najviše traže
Nemci su pak poručili da će im do 2035. godine trebati sedam miliona stranaca da bi održali postojeći tempo razvoja. Austrijanci u ovom trenutku imaju dva puta veću ponudu slobodnih radnih mesta nego što su ih imali u januaru prošle godine. Osam od deset poslodavaca kaže da će im potraga za radnicima biti najveći izazov u sledećim mesecima i godinama. Otkud tolika silna potražnja za radnom snagom i ljudima?
“Odgovor je višeslojan. Stvari su kod nas jasne, ljudi odlaze jer veruju da ovde nemaju perspektivu i idu u zemlje u kojima možda rade i na poslovima koji su ispod njihovog obrazovnog nivoa, ali taj im posao omogućava sigurnu egzistenciju. Napuštaju i obrazovani Nemci svoju zemlju. Mladi su danas globalisti, nemaju osećaj granica, pripadnici su kugle zemaljske i idu tamo gde će u kraćem roku više zaraditi. Njima je svejedno hoće li u Australiju, Katar, Južnoafričku Republiku ili Švajcarsku, ne idu oni za egzistencijom kao Hrvati, već žele maksimalno iskoristiti svoje mogućnosti. Dobro obrazovani ljudi su globalisti”, ističe ekonomista Ljubo Jurčić koji kaže da zapadnoevropske zemlje svoju dugoročnu ekonomsku politiku godinama baziraju na useljavanju i tu se nije mnogo toga promenilo.
Nemci tako godinama svake godine useljavaju 400.000 do 600.000 ljudi, slično rade i druge zemlje, pa će morati i Hrvatska. Razlika je što su se nekad dovodili radnici s Balkana ili iz Turske, a sad i Nemci sve češće gledaju u pravcu Kolumbije, Meksika ili Indonezije.
“Manjak radnika jedan je od najvažnijih poslovnih rizika u industriji i srednjoročna pretnja Švajcarskoj kao mestu za inovacije”, požalio se ovih dana prvi čovek švajcarske uprave za zapošljavanje.
Hrvatska: Nude platu i od 2.000 €, niko neće da radi
U Hrvatskoj se još na manjak radnika gleda kao na izolovani problem poslodavaca ili pojedinih branši. Petar Lovrić kaže da kao agent za zapošljavanje možda pre drugih vidi koliko Hrvatska tone.
“Išli smo prema Srbiji, ali tamo smo sve manje konkurentni. Ne doživljavaju nas ni u Ukrajini. Imamo komplikovane propise, stranac mora da čeka najmanje deset nedelja da sazna hoće li dobiti radnu dozvolu ili neće. Mladi Ukrajinac odmah drugi dan dobija radnu dozvolu u Poljskoj i platu koja je veća nego u Hrvatskoj”, kaže Lovrić.
Petsto evra mesečne neto plate nije novac za koji će mladi iz Ukrajine doći da rade u, njima inače za život preskupu, Hrvatsku, ako u Poljskoj dobiju barem 700 evra. Lovrić veruje da će severozapadni deo Hrvatske imati sve više problema s pronalaskom radnika.
Odobravanja dozvola
“Međimurje i okolina vodili su politiku velike zapošljivosti na malim platama. Ne može se više razvoj graditi na niskim primanjima. Naše su šanse na međunarodnom tržištu rada nikakve”, zaključuje taj preduzetnik.
Hranu nam dostavljaju Uzbekistanci, stare čuvaju Filipinci, puteve grade Turci, Kinezi…
Dodaje i kako je novi model zapošljavanja stranaca, gde je u igru ubačen i Zavod za zapošljavanje, dodatno usporio odobravanje dozvola u odnosu na ranije kvote. Pojedine policijske ispostave koje rade na odobravanju boravka i radnih dozvola za strance nemaju dovoljno ljudi. Turističke bi agencije, na primer, sada morale tačno znati kojeg će stranca zaposliti i predati sve papire za njihove radne dozvole i boravak ako žele da im ovi počnu raditi u maju ili junu, zaključuje se u tesktu hrvatskog portala.
B92
