Starije generacije se sećaju krilatice koja je na našim prostorima vladala u vreme socijalizma: ne možeš toliko malo da me platiš koliko ja mogu malo da radim.
U svetu je sve popularniji termin “tihi otkaz”.
Često se iza fenomena “tihog otkaza” krije hronični umor i zasićenost radnim aktivnostima. Mnogi odustaju od izgaranja na poslu jer smatraju da nisu dovoljno cenjeni i plaćeni, a samo “odrađuju svoje obaveze”.
“Posledica nedovoljnog odnosno minimalnog angažovanja je i posledica percepsije zaposlenog da nije dovoljno cenjen”, rekla je psiholog Slavica Mišković.
Zaposleni koji obavljaju dobro plaćene, kreativne poslove u podsticajnim uslovima, imaju granicu posle koje i oni odustaju od izgaranja na poslu. Izuzetak su mladi, dobro plaćeni IT stučnjaci.
Nedostatak kavalitetnih radnika naterao je mnoge poslodavce da se prilagode i radnicima obezbede pristojne plate, razuman obim posla i realan raspored rada.
“Sad upravo usled tog nedostaka radne snage sada se svi ti veliki sitemi trude maksimalno preko HR sektora da jednostavno komuniciraju sa zaposlenima, da stvore tu neku veliku porodicu, da se tako izrazim, jer jednostavno su svesni da ako nađu kvalitetnog radnika, da moraju da nađu sve moguće načine kako da ga zadrže”, rekla je Jadranka Jeftović iz Unije poslodavaca Srbije.
Radikalna promena odnosa prema radu nastupila je uporedo sa epidemijom korone. Svest o sopstvenoj konačnosti mnoge je opredelila da životna zadovoljstva potraže van sfere rada. Ljudi su dobili vreme za sebe i porodicu. Usledio je talas otkaza.
“I nije nužno mala plata razlog odlaska, već ljudi traže zaista mogućosti da za manje vremena provednog na poslu zarade više, ako je moguće, ali su čak spremni da rasporede svoj budžet i da zarađuju manje, a da imaju više slobodnog vremena”, rekla je psiholog Slavica Mišković.
Poslodavci koji žele da u uslovima nedostatka radne snage zadrže zaposlene posebno one kvalitetne, trebalo bi da razmisle o pogodnostima, a ako je moguće i o povećanju plata.
b92
