Smokve nas plene svojim jedinstvenim ukusom i vekovima su popularne širom sveta. Obožavali su ih Kleopatra, Grci i Rimljani, a uz maslinu je jedna od najranijih gajenih biljaka.
Prirodno rastu na Bliskom istoku i Mediteranu, gde je klima topla, dani su sunčani i suvi veći deo godine. Smatramo ih pravom letnjom hranom jer su u ovo doba godine zrele i mogu se jesti sveže. Oni su odlični za trenutno zadovoljenje želje za slatkim, dok pružaju mnoge zdravstvene prednosti koje utiču na različite sisteme u telu, pa čak i pomažu u boljoj seksualnoj sposobnosti.
Smokve nas plene svojim jedinstvenim ukusom i vekovima su popularne širom sveta. Obožavali su ih Kleopatra, Grci i Rimljani, a uz maslinu je jedna od najranijih gajenih biljaka. Prirodno rastu na Bliskom istoku i Mediteranu, gde je klima topla, dani su sunčani i suvi veći deo godine. Smatramo ih pravom letnjom hranom jer su u ovo doba godine zrele i mogu se jesti sveže. Oni su odlični za trenutno zadovoljenje želje za slatkim, dok pružaju mnoge zdravstvene prednosti koje utiču na različite sisteme u telu, pa čak i pomažu u boljoj seksualnoj sposobnosti.
Smokve su slatke, zasitne i veoma hranljive. Pre nego što je šećer postao popularan, smokve su se obično koristile za zaslađivanje deserta. Danas, kada smo svesniji negativnog uticaja rafinisanog šećera na zdravlje, mnogi se vraćaju smokvama u potrazi za zdravijom alternativom šećeru. Ali oni su mnogo više od slatke zamene za šećer. Dobar su izvor vitamina A, B1 i B2 i minerala kao što su mangan, kalijum, gvožđe, kalcijum i fosfor, a posebno polifenola. Možda najupečatljiviji je sadržaj kalcijuma u suvim smokvama, koji je veći nego u jogurtu. Smokve su takođe odličan izvor vlakana, a znamo koliko su važne za naše zdravlje. Evo nekih zdravstvenih koristi koje će vam doneti njihova konzumacija. Jedan od uzroka visokog krvnog pritiska je neravnoteža kalijuma uzrokovana konzumiranjem previše natrijuma, a nedovoljno kalijuma. Smokve su bogate kalijumom (oko 270 mg u sto grama svežeg voća) i mogu pomoći u obnavljanju ravnoteže natrijuma i kalijuma. Pored toga, značajna količina vlakana koja se nalazi u njima će pomoći da se eliminiše višak natrijuma iz tela. Zbog toga se savetuje da se slane grickalice sa visokim sadržajem natrijuma zamene sa nekoliko smokava.
Zdravo varenje
Porcija od 100 g svežih smokava, što je otprilike dve-tri smokve, sadrži čak 2,9 g vlakana, dok ista količina suvih smokava daje čak 9,8 g vlakana. To ih čini saveznikom dobrog varenja i zdravlja crevnog mikrobioma, jer omekšavaju stolicu i povećavaju njen volumen, što ubrzava prolazak kroz creva. Takođe, dijetalna vlakna blagotvorno utiču na rast dobrih bakterija u crevima i smatraju se odličnim prebiotikom, pa u ovsene pahuljice za doručak češće dodajte iseckane smokve.
Niži holesterol
Kada jedete hranu bogatu vlaknima poput smokava, one se probijaju kroz digestivni sistem i uklanjaju višak holesterola, što je poželjno jer je taloženje holesterola veoma veliki faktor rizika za srčana oboljenja i moždani udar.
Postoji kvaka
Vlakna u našoj ishrani su takođe neophodna ako želimo da skinemo neželjene kilograme ili da držimo težinu pod kontrolom. Oni nam mogu pomoći da se duže osećamo sito, što smanjuje verovatnoću da ćemo posegnuti za više hrane tokom dana. Kada se konzumira u umerenim količinama, smokve mogu pomoći da se lakše smrša. Najbolje je da ih jedete posle vežbanja da biste napunili zalihe glikogena i mišiće da biste se oporavili od treninga.
Ali, potreban je oprez jer smokve imaju dosta šećera i kalorija, pa je bolje da ih jedete umereno, posebno ako ste zabrinuti da ćete dobiti na težini ili ste na dijeti sa kontrolisanim unosom kalorija. Tada potrošnja može imati suprotan efekat. Naime, 100 grama svežih smokava sadrži oko 74 kalorije, dok ista porcija suvih ima čak 249 kalorija. Jedna sirova smokva sadrži 7,7 g ugljenih hidrata, od čega je 6,5 g šećera. Zbog toga ljudi sa dijabetesom moraju da paze na količinu koju jedu. Međutim, situacija je obrnuta kada se konzumira smokvin list. Čaj od listova smokve, pokazalo je jedno istraživanje, kada se pije ujutru mesec dana, može smanjiti potrebu za insulinom za čak 12 odsto. Po ugledu na grčku kuhinju, od listova smokve se mogu napraviti i sarme od mesa i pirinča.
Ko treba da ih izbegava
Ljudima sa inflamatornom bolešću creva u aktivnoj fazi bolesti, svima koji se spremaju za kolonoskopiju i onima koji se oporavljaju od operacije creva savetuje se da ograniče ili potpuno izbegavaju smokve. Mogu da izazovu “težinu” u stomaku, a ako ih jedete mnogo, bolove u stomaku i nadimanje.
U ovom slučaju, voda za piće sa anisom može pomoći. Seme u smokvi se ne preporučuju čak ni kod upale divertikula u debelom crevu, ali je posle oporavka od upale ili operacije creva preporučljivo postepeno unositi vlakna u ishranu, a smokve su potom ponovo dobrodošle, piše Živim.gloria. hr.
Takođe, oksalati prisutni u smokvi su štetni za one koji već boluju od bolesti bubrega ili žučne kese, a previše smokava može pogoršati njihovo stanje. Veće količine oksalata mogu da ometaju apsorpciju kalcijuma u organizmu, što, ako je stanje dugotrajno, slabi kosti i dovodi do drugih bolesti povezanih sa nedostatkom kalcijuma. Takođe, mala, ali ne i zanemarljiva opasnost krije se u činjenici da određeni procenat ljudi može biti alergičan na smokve. Postoji još jedna ne tako poznata tamna strana smokava – one mogu povećati osetljivost na sunčevu svetlost. To, pak, može dovesti do osipa, oštećenja kože, ranijeg starenja kože i pojave melanoma. Uvek se savetuje da izbegavate produženo izlaganje suncu i imajte to na umu ako redovno jedete smokve kako biste izbegli probleme sa kožom.
b92
