Sredinom novembra u Sočiju bi mogli da se sastanu predstavnici sirijskih vlasti i provladine snage, opozicione i etničke grupe, kao i predstavnici svih konfesija kako bi razgovarali o rešavanju teške situacije u Siriji i mogućem nacionalnom pomirenju. Inicijator takvog susreta je ruski predsednik Vladimir Putin.
Putin je nedavno izneo ideju o organizovanju Kongresa sirijskog naroda, koji, prema njegovim rečima, može postati važan korak na putu političkog regulisanja situacije u toj zemlji, a koji bi, uz podršku zemalja-garanata, okupio sve etničke i religiozne grupe, predstavnike sirijskih vlasti i opozicije.
Iznoseći predlog o tome, ruski predsednik je rekao da faza „posle stvaranja zona deeskalacije može biti sazivanje kongresa naroda Sirije“ sa ciljem pomirenja opozicije i vlasti.
Ruski predsednik je naglasio da se kongresu mogu priključiti i SAD, Egipat i Saudijska Arabija, a da bi sledeća faza, posle toga, mogla da bude usaglašavanje novog ustava.
Iako još nema zvaničnih potvrda da će kongres sirijskog naroda biti održan u Sočiju, ruski mediji predviđaju da bi u rusko odmaralište tim povodom moglo da stigne više od hiljadu učesnika.
Ruski zvaničnici, međutim, navode da će mesto održavanja kongresa biti dogovoreno tokom sedme runde pregovora u Astani, 30. i 31. oktobra.
„Ako kongres sirijskog naroda bude održan, onda će to biti značajan događaj. U radu kongresa bi trebalo da učestvuju praktično svi narodi koji žive u Siriji, a na njemu mogu biti razmotreni putevi pronalaženja izlaska iz teške političke situacije, a takođe se može očekivati i postizanje konsenzusa među svim narodima i konfesijama, uključujući Kurde, muslimane alavite, muslimane sunite, hrišćane. Naoružana opozicija neće biti zainteresovana za te predloge i mislim da se ni njihovi stavovi neće promeniti, pošto oni i dalje traže smenu Asada, što otežava pronalaženje političkih puteva za rešavanje situacije. Taj forum može da bude korak ka normalizaciji, ali ne bi trebalo precenjivati njegov značaj“, kaže za Sputnjik Boris Dolgov sa Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka.
Ranije je naoružana opozicija saopštila da nema nameru da učestvuje u radu Kongresa sirijskog naroda, pošto smatra da je ta ideja „dijalog pristalica vlasti“, dok sirijski predsednik Bašar el Asad ističe da će Damask nastaviti rat protiv terorizma, ali i da će tražiti političko rešenje kroz nacionalno pomirenje i dijalog.
On je rekao da eliminacija terorizma u Siriji stvara osnovu za političko rešenje u zemlji i nije odbacio mogućnost nacionalne konferencije o dijalogu u Siriji koja bi uključivala sve političke faktore i koja bi rezultirala izmenama Ustava i novim parlamentarnim izborima.
Prema njegovim rečima, Vlada Sirije ceni svaku političku inicijativu u cilju prekida krvoprolića u Siriji i jačanja bezbednosti, jedinstva i suvereniteta zemlje.
Eksperti smatraju da bi važna tema kongresa sirijskog naroda mogao da bude i novi ustav Sirije, a da bi mogla da bude zacrtana i konkretna mapa puta koja bi dovela do regulisanja političke situacije u toj zemlji.
„Kao rezultat kongresa mogao bi da bude usvojen nekakav dokument, a možda će biti konkretizovana i neka postojeća mapa puta o regulisanju situacije. Međutim, važna tema mogao bi da bude i budući ustav Sirije. Kao što je poznato, postoji nacrt ustava, koji je sastavljen uz pomoć ruskih eksperata. Rusija je predložila temelj, a osnovu treba da razvije sirijski narod. I sirijske vlasti i opozicija su govorile o tome da treba uzeti u obzir kako iskustva prethodnog ustava tako i ruski predlog, ali da bi glavnu ulogu trebalo da odigraju građani Sirije, uključujući i one koji žive van granica zemlje“, rekao je Dolgov.
Ovaj kongres, ako bude održan, potvrdiće glavnu ulogu Rusije u rešavanju sirijske krize, kao saveznika ne samo aktuelnog rukovodstva u Damasku već i celog sirijskog naroda, ističe Dolgov.
„Rusija ne samo da ’mačem‘ pomaže u borbi protiv radikalnog islamizma, već pruža i političku, diplomatsku i humanitarnu pomoć“, zaključio je on.
