ZAŠTO JE VAŽNO KAKVU VODU PIJEMO? Česmovača ili flaširana voda?

Dok se jedni kunu u “česmovaču” i kažu da je kupovna voda bacanje novca, drugi smatraju da nam iz vodovoda stiže otrov i zato piju isključivo flaširanu vodu. Ko je u pravu?

pixabay

I jedni i drugi su u pravu, saznali smo na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gde je u četvrtak organizovana konferenciji za novinare “Zašto je važno kakvu vodu pijemo“.

“Nisu sve kupovne, flaširane vode vode iste, kao što nisu ni sve vode sa česme podjednako bezbedne. Zato je važno redovno informisati javnost o analizama koje se rade u vodovodima, ali i naučiti potrošače da čitaju etikete na flaširanoj vodi kako bi znali šta kupuju i šta je najbolje za njih”, rekla je za MONDO naučni savetnik, rukovodilac Centra za izuzetne vrednosti u oblasti istraživanja ishrane i metabolizma dr Marija Glibetić.

Ona nam je objasnila da je pravilan izbor vode za piće presudan za metaboličke procese u održavanju ravnoteže u našem organizmu, da naročito obratimo pažnju na količinu natrijuma, ali i minerala u flaširanoj vodi.

“Optimalna voda za piće ima manje natrijuma, jer on može da utiče na rast krvnog pritiska. Takođe, zdrava voda ima bikarbonate, koji poboljšavaju varenje, kao i silicijum dioksid koji ulazi u sastav kostiju. Posebno je važno da voda ima optimalan sastav minerala, jer samo takva voda pomaže proces jonizacije i u tom smislu arteške vode su pravi primer kvalitetne, prirodno filtrirane vode”.

pixabay

ŠTA JE TO ARTEŠKA VODA?

To je prirodna mineralna voda, dolazi iz dubine zemlje, preko 300 metara, ima prirodan proces filtracije prolazeći kroz stene i slojeve krečnjaka.

Spada u one vode koje imaju optimalnu koncentraciju elemenata u mineralnom sastavu, što povoljno utiče na sve ćelijske procese u oragnizmu. Može se konzumirati svakodenvno, a dobra je za sve starosne grupe, čak i za bebe.

“Takve vode na našem tržištu su ‘Jana’ i ‘Voda Voda’, ili ‘Fidži’ koja se prodaje širom sveta. ‘Voda Voda’, na primer, ima izvor u Banji Vrujci, ne crpi se pumpama već sama izvire, i nema potrebe ni za kakvom dodatnom preradom”, kaže dr Glibetić

pixabay

ŠTA DA RADE ONI KOJI NEMAJU DOVOLJNO NOVCA DA KUPUJU VODU

“Voda u vodovodima u Srbijidolazi sa izvora koji se nalaze u tom mestu, ili iz onih koji su mu najbliži. To su uglavnom površinske vode, a njihov kvalitet zavisi od niza faktora.Beogradskavoda je dobra, nema visok procenat natrijuma, ali je i slabo je mineralna i nema visoku koncentraciju kalcijumaMeđutim, ono što mene u vezi sa vodama sa česme najviše sekira, to je što se ne rade analize prisustva raznih kontaminenata. Rade se pesticidi, herbicidi i teški metali, ali biološki otpadi – tipa metabolita lekova, antibiotika, koji takođe mogu da završe u vodi – niko ne ispituje, ni kod nas niti u svetu.”

Šta je rešenje?

Ugljenik filteri. Možete da nabavite bokale koji to imaju, ili da ih instalirate na svoje česme. Oni su odlični jer će neutralisati hlor u vodi iz vodovoda, koji je neophodan zato što ubija bakterije u vodi za piće. Takođe, nemojte piti vodu direktno sa česme, već je sipajte u čašu, staklenu flašu ili bokal, ostavite je da malo odstoji pa je tek onda konzumirajte, bez obzira na to što je pročišćena filterima ugljenika”, posavetovala nas je doktorka.

pixabay

KOLIKO VODE PIJEMO, A KOLIKO NAM TREBA

Dnevno potrebna količina vode zavisi od određenih individualnih faktora i sredine. Pol, starost, zdravstveno stanje, stepen fizičke aktivnosti i atmosferske prilike, značajno utiču na količinu vode koju je potrebno obezbediti organizmu.

Bez obzira na to, istraživanje je pokazalo da je većina u zaostatku u vezi sa unosom tečnosti, i svima nedostaju još dve do tri čaše vode dnevno.

U okviru nacionalnog projekta CENM-a i dva EC projekta na uzorku od oko 1.000 ispitanika oba pola starosti od 18 do 65 godina, urađene su po dve ankete o unosu hrane i tečnosti. Pokazalo se sledeće: 54 odsto konzumira flaširanu vodu od čega 53 odsto negaziranu, a 47 odsto gaziranu.

Takođe:
– prosečna dnevna količina konzumacije vode u Srbiji je 794,4 ml
– 602.56 ml dodatnog unosa obezbeđujemo kroz čajeve, kafu, supu, kompote i slično.
– Prosečno se dnevno konzumira 54.50 ml mleka i 115.06 ml negaziranih osvežavajućih napitaka, a ukopan unos tečnosti iznosi 1521.56 ml
– Ispitanici su rekli da dnevno konzumiraju od dve do četiri čaše vode dnevno.
– Konzumaciju čaja prijavilo je 71.20 odsto ispitanika, i to prosečno jednu šolju dnevno.
– Mleko se u proseku pije dva do tri puta nedeljno po 2 dl.

DA LI SU ČAJ I KAFA DOBRI?

“Ljudi ne znaju da tečnost mogu da nadomeste samo biljni čajevi, dok nakon crnog i zelenog, kao i nakonkafetreba obavezno odmah popiti najmanje jednu čašu vode“, kaže dr Marija Glibetić.

ŠTA JE DOBRO, A ŠTA LOŠE U FLAŠIRANIM VODAMA?

Voda sa česme nije dovoljan izvor kalijuma, zbog čega je bolje biti flaširanu vodu. Međutim, većina flaširanih voda na našem tržištu ima čak deset puta više natrijuma od preporučene dnevne doze, koja iznosi dva grama. To je veoma opasno za osobe sa visokim krvnim pritskom, zbog čega se njima, ali i svima ostalima, savetuje da obavezno gledaju etikete na flašama i čitaju dobro šta sve sadrži vodu koju bi da kupe.

“Ako već kupujete vodu, birajte prirodnu mineralnu, artešku, onu koja nam stiže iz velikih dubina, zato što njen sastav poboljšava moždane funkcije, smanjuje štetan uticaj stresa, povećavaju iskoristljivost stvorene energije, a sve to daje bolji kvalitet života, objasnila nam nefrolog dr Gordana Peković.

Ona kaže da nedostatak vode u našem organizmu ujedno znači i manjak minerala neophodnih za naše zdravlje, ali i višak može imati ozbiljne negativne posledice.

“Flaširane mineralne vode uglavnom imaju važne minerale koji su našem telu potrebni, ali i tu moramo biti oprezni jer visoke koncentracije određenih elemenata mogu remetiti uobičajeno funkcionisanje organizma”, savetuje nam doktorka.

 

 

Izvor – Mondo

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

4 × 5 =