Ovo povrće iz porodice kupusa naručito je bogato gvožđem i vitaminom C koji su presudni za dobar imunitet.
Ishrana bogata kelerabom pomaže organizmu u održavanju zdravog vezivnog tkiva, zuba i desni, a njeni antioksidantni sastojci štite organizam od infekcija i karcinoma.
Iako mnogi nutricionisti savetuju da se u ishranu ubaci sveža keleraba,ima stručnjaka koji upozoravaju da pojedino povrće ne bi smelo da se koristi u presnom stanju. Naime, sveža keleraba, prokelj, karfiol i kelj sadrže strumogene supstance i previše ovog povrća može da izazove strumu. Da bi se sačuvale svi značajni saveti ovo povrće je najbolje kuvati na pari.
Keleraba, kao i drugi članovi porodice kupusa, sadrži fitohemikalije povoljne za zdravlje ljudi, kao što su sulforafan i indol-3-karbinol, koji štite od raka prostate i debelog creva.
Ovo povrće sadrži značajne količine vitamina B kompleksa, kao što su nijacin, vitamin B6(piridoksin), tiamin, pantotenska kiselina. Ovi vitamini ponašaju se kao kofaktori enzima u različitim metabolizmima unutar organizma.
Keleraba, osim gvožđa, sadrži i druge značajne minerale – bakar, kalcijum, kalijuma, mangan i fosfor. Svi oni su značajni za održavanje normalnog metabolizma ćelija i telesnih tečnosti, a krajnji efekat je kontrola srca i krvnog pritiska.
Lišće kelerabe, kao i stabljika su, takođe, jestivi. Sadrže mnoštvo važnih vitamina i minerala, posebno karotin i fosfor. Listovi su naročito bogati provitaminom A, važnim za očuvanje zdravih ćelija. Iz tog razloga nutricionisti savetuju da se i ovi delovi koriste u ishrani, a najbolje u pripremanju čorbe.