Depresija kompletno menja ponašanje osobe.
Vaš položaj tela u snu kao i to kako započinjete razgovor sa ljudima iz okoline pažljivom posmatraču može otkriti da li ste u depresiji. Depresiju može odati i način govora i pismeno izražavanje. Ponekad ovaj ‘jezik depresije’ može da ima snažan učinak na druge. Dovoljno je razmotriti uticaj pesama i tekstova Kurta Kobejna koji je se ubio zbog depresije.
Naučnici su dugo pokušavali da odrede tačan odnos depresije i načina izražavanja, a tehnologija im je pomogla da dobiju pravu sliku. Nova studija je otkrila vrstu reči koje mogu tačno da preciziraju da li neko pati od depresije, piše Express.
Lingvističke analize sproveli su istraživači koji čitaju i prave beleške, a analize tekstova računarskim metodama omogućuju obradu izuzetno velikih količina podataka u nekoliko minuta.
To može da pomogne u pronalaženju jezičnih znakova koje bi ljudima mogle da promaknu, jer se kompjuterski može izračunati i postotak učestalosti pojedinih reči i skupova reči, leksičke raznolikosti, prosečnu dužina rečenica, gramatičke obrasce i mnogi drugi parametri.
Dosad su lične beleške i dnevnici depresivnih ljudi bili korisni, kao i dela poznatih umetnika kao što je Kobejn. U izgovorenu reč uvid su pružili i isečci prirodnog govora osoba s depresijom. Zajedno, rezultati takvih istraživanja otkrivaju jasne i dosledne razlike u jeziku između onih sa i bez simptoma depresije.
Jezik se može razdvojiti u dve komponente: sadržaj i stil. Sadržaj se odnosi na ono što izražavamo – to jest značenje ili predmet izjava. Osobe s simptomima depresije koriste preteranu količinu reči koje prenose negativne emocije, pobsebno negativne prideve i priloge – poput “usamljen”, “tužan” ili “bedan”. Još zanimljivije je korišćenje zamenica. Oni sa simptomima depresije koriste znatno više ličnih zamenica za prvo lice jednine – poput “mene”, “ja” i “sebi”, a znatno manje zamenice za drugo i treće lice jednine ili množine – poput “on”, “oni” ili “ona”.
Ovaj uzorak korišćenja zamenice sugeriše da su osobe s depresijom više usmerene na sebe, a manje povezane s drugima. Istraživači su ustanovili da su zamenice zapravo pouzdanije u prepoznavanju depresije od negativnih emocija.
Jezični stil odnosi se na način na koji se izražavamo, ali ne i na sadržaj. Istraživači su proučavali veliku količinu tekstova na 64 različita internetska foruma za mentalno zdravlje i obuhvatili 64.000 ispitanika. “Apsolutne reči” koje prenose apsolutne veličine ili verovatnosti, kao što su “uvek”, “ništa” ili “potpuno”, bolje su ukazivale na mentalno stanje nego korišćenje zamenica ili iskazivanje negativnih emocija.
Od početka su naučnici predvideli da će oni s depresijom imati češće crno-beli pogled na svet i da će se to manifestovati u njihovom jezičnom stilu. Upoređujući 19 različitih kontrolnih foruma, češće koršćenje apsolutnih reči je otprilike 50 odsto veće u anksioznom i depresivnom stanju, a otprilike 80 posto veća kod suicidalnih članova foruma.
Nasuprot tome, paradoksalno je da su negativne emocije bile manje zastupljene u tekstovima suicidalnih, nego kod anksioznih ili depresivnih osoba.
Optimizam oporavljenih
Istraživanje je obuhvatilo i forume na koje su se javljale osobe koje su smatrale da su se oporavile od depresivne epizode i pišu pozitivne i podsticajne tekstove o oporavku. Ovde je otkriveno da su reči kojima su izražavali negativne emocije koristili na nivou uporedivih tzv. kontrolnih foruma, dakle, koristili su takve reči u uobičajenim količinama, dok su povećali broj reči kojima su izražavali pozitivne emocije za čak 70 posto.
Ipak, učestalost apsolutnih reči ostala je znatno veća od uobičajenog, ali nešto niža nego u anksioznim i depresivnim fazama. Ključno je da oni koji su prethodno imali depresivne simptome imaju veću šansu da će ih ponovno imati. Stoga, njihova veća sklonost razmišljanju u apsolutnim kategorijama, čak ako i trenutno nema simptoma depresije, može biti signal koji će igrati važnu ulogu u izazivanju nove epizode depresije. Isti učinak vidi se i po količini korišćenja zamenica, ali ne i po korišćenju reči kojima su izražavali negativne emocije.
