Golfska struja je veoma bitna zato što njom topla vodena masa, iz ekvatorijalnih voda, odlazi u hladne vode severne Evrope, povećava temperaturu tom delu i omogućava povoljne klimatske uslove.
Topla vodena masa, koja kao reka ide po površini, dolazi do Arktika i Grenlanda gde se hladi i pada na dno, pa se tako vraća nazad do ekvatorijalnih voda, u kojima se opet greje i ide do severa planete.
Zbog Golfske struje teritorije na severu i zapadu našeg kontinenta, Holandija, Nemačka, Velika Britanija, Island i Skandinavija, imaju klimu koja je povoljnija i toplija od onih koje su na istoj geografskoj širini, npr. Sibira. Ako bi Golfska struja nestala, u ovim zemljama klimatski uslovi bi bili isti kao u Sibiru, a to je samo jedna od globalnih posledica koje bi se tada desile.
Ova cirkulacija vode je samo jedan deo daleko većeg globalnog sistema okeanskih struja, usled razlike u temperaturi i salinitetu vode u okeanima.
Tim naučnika koji radi najnovije istraživanja, danas je saopštio uznemirujuću činjenicu da je Golfska struja počinje da slabi, i da je trenutno najslabija u poslednjih 1600 godina. Sredinom 20-og veka je već primećeno slabljenje intenziteta Golfske struje, pa je od tada ona slabija za 15 odsto. A koliko je to velika količina tople vode vidi se u činjenici da je to 3.000.000 kubnih metara manje u sekundi, što je količina vode kao u 15 Amazona.
A ovaj scenario je već predvidela temeljna studija Pentagona i NASA-e iz 2000. godine, kao jednu od posledica klimatskih promena zbog globalnog otopljenja. Ozbiljnost ove studije je dokazana u tačnosti njihovih predviđanja, pošto su predvideli i sve ostale klimatske fenomene koji nam se od tada i dešavaju – jači intenzitet i povećan broj uragana, ciklona, tajfuna, tornada, pojava ovih olujnih vetrova na teritorijama koje ih do tada nisu imale, kao što su uragani i tornada u Evropi, a i sami smo imali priliku da vidimo tornado i kod nas u Vojvodini. Sem ovoga, predvideli su i ubrzano topljenje vekovnog leda na Grenlandu i Arktiku, pojačanje ekstremnih klimatskih pojava kao što su suše na jednom kraju planete, dok na drugom, istovremeno i velike količine padavina i poplave, povećanje temperature svetskih mora i okeana, ali i njihovog nivoa, poremećaje godišnjih doba, a to i sami primećujemo. A globalni klimatski fenomeni El Ninjo i La Ninja imaju jače dejstvo i ozbiljnije posledice na klimu.
Ova činjenica se pojavila i u jednom od holivudskih blokbastera iz 2004. godine – Dan posle sutra – gde je taj scenario uzet kao početak globalne klimatske promene koja Zemlju uvodi u novo ledeno doba.
Slabljenje Golfske struje je moglo biti pokrenuto ubrzanim topljenjem leda Grenlanda i odmrzavanjem mora oko Arktika, što je još jedna posledica klimatskih promena, a to menja sastav vode u regionu i prekida prirodne procese.
To je “nešto što su klimatski modeli već dugo predviđali, ali nismo bili sigurni da će se stvarno i desiti. Mislim da se to sada i dešava, i mislim da je to jako loša vest”, rekao je jedan od autora studije Stefan Ramstorf iz Potstdamskog Instituta za istraživanje uticaja na klimu Nemačke.
– Poslednjih 100 godina bila je najslabija u poslednjih nekoliko hiljada godina – rekao je Jon Robson, istraživač na Univerzitetu Reding i jedan od autora studije.
Istraživanja navode da je usporavanje ove morske struje, verovatno počelo kao posledica Industrijske revolucije 1850. godine, kada se desio i kraj malog ledenog doba. Klimatske promene koje su izazvali ljudi su, svakako, kasnije počele da utiču i pojačavaju posledice toga. Takođe iznose dokaze da je cirkulacija vode u Golfskoj struji od tada ostala oslabljena, ili je čak i slabija nefo u tom periodu, zbog globalnog zagrevanja.
Ove klimatske promene na severu Atlantika, već su se dešavale u istoriji naše planete, a poslednje je bilo pre 13.000 godina.
– Mislim da će na duže vreme na Grenlandu topljenje leda biti još brže, tako da mislim da je dugoročna perspektiva za Golfsku struju da će i dalje slabiti – rekao je Ramstorf.
A da li će Golfska struja skroz nestati, ili samo oslabiti, i kakve će to posledice imati na našu planetu i celo čovečanstvo, saznaćemo u bliskoj budućnosti. Ukoliko se to desi onda kada budemo na višem tehnološkom nivou, možda ćemo uspeti da sprečimo ekstremne posledice ove pojave.
