Srbija je uspela da ubedi veliki broj zemalja da povuče priznanje Kosova, a to je veoma neuobičajen postupak u diplomatiji.
Snažna aktivnost naših političkih predstavnika vratila je pitanje južne srpske pokrajine za pregovarački sto, a od rešenja koje je za mnoge bilo već konačno, sada su sve opcije otvorene.
Pored čak dvanaest zemalja koje su povukle priznanje Kosova, Priština je redom dobijala i šamare na drugim poljima. Neuspeh da uđu u Unesko i otmu srpsko nacionalno i versko blago na Kosovu, razbesneo je Albance, a onda su redom krenuli i drugi porazi.
Priština nije ušla u Interpol, a nakon toga Albanci povlače očajnički potez i silom i terorom nad Srbima, pokušavaju da spreče rešenje koje im, naravno neće ići u korist jer shvataju da ne mogu dobiti ono što žele.
Međutim, po svemu sudeći, Albanci su pucali sebi u nogu. Pred očima međunarodne zajednice razotkrilo se ko zapravo ne želi kompromis i rešenje, kao i da je Priština zapravo ta prepreka koja stoji na putu boljoj budućnosti za oba naroda.
Okolnosti su se po Srbiju svakako promenile i ponovo smo za pregovaračkim stolom gde postoji sasvim dobra šansa da rešimo sporna pitanja sa Albancima koji će ovog puta biti pritisnuti od svojih saveznika.
O tome svedoče i pisma američkog predsednika Donalda Trampa Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju gde ih on poziva da iskoriste ovu priliku i reše sporna pitanja izmeđi Beograda i Prištine. To je ogroman pomak koji svedoči o sve boljoj poziciji Srbije čak i u očima tradicionalno nenaklonjenih nam Amerikanaca. Odnos SAD prema pitanju Kosova je napredova u korist Srbije. Od stava da je pitanje rešeno porglašenjem nezavisnosti do sasvim novih pokazatelja i izjava najviših zvaničnika Stejt departmenta koji pozivaju obe strane na dogovor.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobio je pismo u kome je Tramp čak dva puta istakao kao je predsednik Srbije najznačajniji lider u regionu, a takav epitet prethodno je dobio i od najmoćnijeg lidera EU, nemačke kancelarke Angele Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Nesumnjivo je da sada u čitavom svetu, od SAD preko EU, Rusije, pa i Kine, postoji politička volja da se pitanje Kosova reši, a da to rešenje nikako ne bude na štetu Srbije.
