Ništa nećemo preduzimati, a da vas ne obavestimo, rekao je američki predsednik Džo Bajden u telefonskom razgovoru ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom.
On je tako demonstrirao politiku, kako su je nazvali američki mediji, “ništa o tebi bez tebe”.
Samo tri dana nakon što se drugi put u mesec dana čuo s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom oko sedam dana pre samita NATO-a i Rusije, Džo Bajden nazvao je Zelenskog i još jednom mu rekao da SAD podržavaju suverenitet, teritorijalni integritet i celovitost Ukrajine
On je napomenuo da su SAD sa svojim saveznicima spremne na preduzimanje raznih mera – od ekonomskih sankcija do jačanja svoje prisutnosti u Evropi u slučaju ruske invazije na Ukrajinu o kojoj se poslednjih sedmica govori vrlo intenzivno.
Američki predsednik apelovao je na ukrajinskog predsednika da ne doprinosi eskalaciji sukoba u Donbasu i u odnosima s Rusijom.
Džo Bajden je napomenuo da Rusija nema pravo da napanei Ukrajinu, ali ako se to ipak dogodi, SAD će u dogovoru sa saveznicima iz NATO-a pojačati svoju prisutnost u zemljama istočne Evrope.
Tu pre svega misli na tzv. grupu B9 – a radi se o Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Litvaniji, Letoniji i Estoniji – gde bi SAD poslale dodatne snage, iako NATO ne bi slao svoje trupe u pomoć Ukrajini jer ne žele direktni vojni “kontakt” s Rusima.
Šef Bele kuće izrazio je nadu da će dijalog NATO-a i Rusije sledeće sedmice dati rezultate, iako je pre američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio da se može razgovarati o nekim zahtevima Rusije, ali ne o svim.
Rusi, naime, na razgovor dolaze s nekoliko gotovo ultimativnih zahteva: nema širenja NATO-a na istok, posebno na zemlje bivšeg SSSR-a, nema mogućeg razmeštanja ofenzivnih raketnih sistema u tim zemljama uz rusku granicu, a traže i ukidanje bilo kakve vojne saradnje s tim zemljama jer to, kažu, ugrožava sigurnost Rusije.
Iz Kremlja još zahtevaju da SAD povuku sve svoje nuklearno naoružanje iz Evrope, te vraćanje američkih vojnih snaga u Evropi na pozicije iz 1997, što je vreme dve godine pre nego što su prve tri istočnoevropske zemlje 0 Poljska, Mađarska i Češka – postale članice NATO-a u četvrtom talasu proširenja.
Rusija se postavila vrlo odlučno uoči sastanka s NATO-om i pokazala je vrlo odlučan stav da u vezi sa ukrajinskim članstva u NATO-u ne nameravaju da popuste niti za pedalj, pa čak ni po cenu ne samo eskalacije sukoba, nego i prekidanja diplomatskih odnosa sa SAD-om.
Iz Vašingtona i Brisela već je poručeno da Moskva ne može da diktira politiku i strategiju Zapada, ali su pozvali na dijalog i razgovore kako bi se izbegli sukobi.
Moskva je to postavila kao pitanje “života i smrti” i sigurnosni problem o kojem praktično nema diskusije, a neki analitičari i ruski političari otvoreno govore da se sukobi mogu izbeći samo uz garanciju ruske sigurnosti i NATO-ovo zaobilaženje Ukrajine i Gruzije.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Pankin izjavio je da bi se odobravanje strateškog gasovoda Severni tok 2 moglo otegnuti sve do leta, iako neki nemački i ruski mediji kalkulišu da bi odluka mogla da dođe do kraja marta.
“Ne isključujem mogućnost novih sankcija SAD-a protiv Severnog toka 2”, rekao je Pankin.
Ruski mediji navode da je, što se ruske strane tiče, sve spremno za puštanje gasovoda u pogon te da se gas već nalazi u cevima. Napominju kako bi Evropa mogla da ima velikih problema s distribucijom gasa ove zime, a i cena nije bezazlena jer se već dugo vrti na više od hiljadu dolara za hiljadu kubika.
Volodimir Zelenski zahvalio je SAD-u na rečima podrške i otkrio kako su još razgovarali na temu “korupcije i deoligarhizacije” Ukrajine i da će Kijev poraditi na tom pitanju. S nestrpljenjem se iščekuje prvi samit NATO-a i Rusije nakon leta 2019. godine na kojem će Moskva tražiti garancije Zapada za svoju sigurnost.
Izvor: B92
