Britanska vlada formira jedinicu za preventivna dejstva na Zapadnom Balkanu, bataljon koji bi se sastojao od 600 pripadnika elitne formacije SAS, momaka tek pristiglih iz Sirije. Zašto je Balkan važan u ovom kontekstu? Zbog izgradnje ruskih koridora nafte i gasa i kineskih trgovinskih tokova. U tom kontekstu za Srpsku je 2018. godina presudna, 2018. je godina opstanka. Srbija treba da bude jasna i otresita. Ako Britanija polaže pravo na Balkan, i Srbija i Srpska imaju pravo na nacionalne interese.
U autorskom tekstu za Analitički forum Predrag Ćeranić, dekan Fakulteta bezbednosnih nauka Univerziteta Banjaluka, navodi i da je odluci Vlade Ujedinjenog Kraljevstva prethodila je rasprava, koju je u Domu lordova inicirala delegacija koja je boravila u BiH.
Zaključak je jasan – Ujedinjeno Kraljevstvo se mora vratiti na Balkan (iako odlazi iz EU). Da li se i ova politička odluka može posmatrati u kontekstu bezbednosnih prijetnji po BiH. Gdje bi bio stacioniran britanski vojni kontigent? Kakva bi mu bila uloga? O tome niti ko govori niti piše.
Da li je politika koja je planirala Bregzit bliska neokonima i da li Bregzit za cilj ima povratak imperijalnog sjaja? Kao članica EU Britanija ne bi mogla voditi politiku koja bi bila “uz nos” Nemačkoj i Francuskoj, glavnim osovinama EU.
Zašto je Balkan važan u ovom kontekstu? Energetska bezbednost kao pojam dolazi u prvi plan. Izgradnja ruskih koridora nafte i gasa i kineskih trgovinskih tokova, na koje Nemačka nije imuna, jer se radi o zemlji sa snažnom privredom i vrhunskom tehnologijom, ali bez energetskih resursa, stvara zebnju na Ostrvu od mogućnosti jačanja evroazijskih veza. A svi ti “tokovi” i putevi sa Istoka na Zapad vode kroz Balkan.
Rusko-tursko približavanje, savez koji je u dobroj meri doveo do raspleta sirijskog “čvora” i konačnog sloma tzv. Islamske države, ali i preuređenja odnosa na Bliskom istoku, znak je za uzbunu.
Sličnog su mišljenja i u američkom Kongresu, gde se i pored svih nesuglasica, demokrate i republikanci lako dogovore kada su u pitanju Rusi. U pripremi je politička odluka u vidu deklaracije koja će sadržavati smernice o odbrani EU od energetske zavisnosti od Rusije, za što je neophodno Rusiju držati dalje od Balkana.
Zahtevaće se i redefinisanje odnosa sa značajnim članom NATO (Turskom) koja sve dublje pada u “ruski zagrljaj”. Rusija se optužuje za podrivanje EU, mešanje u američke izbore, podrivanje ključnih institucija SAD. Optužuju je čak i za Bregzit.
izvor: informer
