Američka ekonomija je bolje prolazila kada je u Beloj kući stolovao demokratski nego kad je tamo bio republikanski predsednik.
Zaključak je to do kog su još pre nekoliko godina došli istraživači s prestižnog američkog univerziteta Prinston, a o kom su se, nakon što je demokrata Džo Bajden nedavno postao 46. američki predsednik, zamenivši na toj poziciji republikanca Donalda Trampa, u poslednje vreme raspisali i američki i svetski mediji.
“Američka je privreda brže rasla i bolje se plasirala po mnogim drugim makroekonomskim pokazateljima kada je predsednik bio demokrata nego kada je bio republikanac”, ocenili su u analizi “Predsednici i američka ekonomija”, koju su napravili još 2014. godine, poznati ekonomisti Alan S. Blajnder i Mark W. Votson s Prinstona.
U mandatima demokratskih predsednika američki BDP rastao 1,8 postotnih bodova više
Blajnder i Votson su analizirali stanje američke privrede u vreme mandata američkih predsednika nakon Drugog svetskog rata, odnosno od Harija Trumana do Baraka Obame. Njihov je zaključak da je američka privreda u vreme demokratskih predsednika u proseku rasla po 1,8 postotnih bodova većim stopama nego u vreme republikanskih predsednika.
Na sličan zaključak upućuje i analiza američkog ekonomskog portala thebalance.com, koji je analizirao krvnu sliku američke ekonomije još od republikanskog predsednika Herberta Huvera, koji je SAD vodio u vreme Velike depresije, u koju je SAD i svet 1929. gurnuo slom berze, pa do Donalda Trampa. Naravno, podaci za Trampov mandat još su manjkavi jer nedostaju precizne brojke za prošlu godinu, no i takvi podaci, preuzeti iz službene američke statistike, pokazuju da su prevagu u ekonomskoj politici u poslednjih 90 godina imali demokratski predsednici, prenosi Indeks.
Brutalan pad ekonomske aktivnosti u vreme Velike depresije
Tako je, pokazuju podaci U.S. Bureau of Economic Analysis (BEA), agencije u sklopu saveznog Ministarstva trgovine, američka privreda imala najveći pad u vreme velike krize krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina prošlog veka, u vreme Huverovog mandata, kada je godišnje u proseku padalo 9,3 posto. S druge strane, najveću prosečnu godišnju stopu rasta BDP-a SAD su imale u vreme Huverova naslednika, demokrata Frenklina Ruzvelta, kada je prosečna godišnja stopa rasta dosegla 9,3 posto.
Naravno, na ekonomski uspeh (ili neuspeh) nisu uticale samo mere koje su sprovodili američki predsednici. Huverov mandat obeležila je verovatno najgora ekonomska kriza u 20. veku, koja je milione Amerikanaca ostavila bez posla i prihoda, a mnoge i bez krova nad glavom. Ipak, odgovor Huverove administracije bio je mlak i u načelu se svodio na prepuštanje tržištu da reši nagomilane ekonomske probleme. Posledica je bila pravi ekonomski potop.
S druge strane, Ruzvelt je svojim Nju dilom, merama državne intervencije u ekonomiju, a posebno pokretanjem niza infrastrukturnih radova, preokrenuo trendove i SAD usmerio na put brzog rasta. No, Ruzveltu su u pojedinim od niza njegovih uzastopnih mandata u prilog išle i međunarodne okolnosti. Kada je izbio Drugi svetski rat, SAD je najpre pokušavao zadržati neutralnost, a nakon japanskog napada na Perl Harbor, što je ujedno bio i jedini pravi ratni čin na američkom teritoriju (izuzmemo li kratkotrajnu japansku okupaciju nekoliko malih otoka u Aleutima kod Aljaske), uključuje se u rat na strani Saveznika i postaje ne samo “arsenal demokratije” nego i pravi arsenal oružja i municije za Saveznike te njihov finansijer. Pojednostavljeno, Drugi svetski rat je dao velik zamah američkoj industriji, a posledica toga bile su i velike stope privrednog rasta.
Status supersile Ameriku učinio zavisnijom od ostatka sveta
Nakon završetka Drugog svetskog rata SAD postaju jedna od dveju supersila. Novi status za Vašington je značio i nove izazove, posebno nakon izbijanja hladnog rata. Uz to, američka je ekonomija postala znatno zavisnija od zbivanja u ostatku sveta. No, i u posleratnom razdoblju, u znatno izmenjenim okolnostima, nastavljena je, kako pokazuju podaci, praksa bržeg ekonomskog rasta u vreme demokratskih nego u vreme republikanskih predsednika. Tako je američka privreda u vreme Džona Kenedija raslo po prosečnogjgodišnjoj stopi od 4,4 posto, a u vreme Lindona Džonsona po stopi od 5,3 posto, što je i najbrža prosečna godišnja stopa rasta BDP-a u mandatu nekog posleratnog stanara u Beloj kući.
S druge strane, američka je privreda, kako pokazuju podaci, u vreme republikanskog predsednika Ričarda Niksona godišnje rasla po prosečnoj stopi od 3,5 posto, a u vreme njegovog naslednika Džeralda Forda po prosečnoj stopi od samo 1,6 posto. Nešto brži rast BDP-a u vreme republikanskih predsednika zabeležen je osamdesetih godina prošlog veka, u vreme Ronalda Regana i njegovog programa Ratovi zvezda, u proseku 3,5 posto godišnje, te Džordža Buša starijeg, u proseku 2,3 posto godišnje.
Korona uništila ekonomske rezultate iz prve tri godine Trampovog mandata
I kod demokrata postoje izuzeci koji potvrđuju pravilo. Na primer, prosečna stopa rasta američkog BDP-a u vreme Trumana iznosila je, prema dostupnim podacima, samo 1,3 posto. I za vreme vladavine Baraka Obame stopa rasta bila je srazmerno mala, u proseku samo 1,6 posto godišnje. Ipak, prema dostupnim (i nepotpunim) podacima, najslabiji rast zabeležen je u vreme Trampa, samo 0,4 posto godišnje, pri čemu valja voditi računa o tome da su prve tri godine Trampove administracije bile u znaku ekonomske ekspanzije, no da je koronakriza izbrisala praktično sve što je dotad napravljeno.
“Demokratski predsednici se uglavnom biraju kada kriza koincidira s izborima, odnosno kada ljudi žele promene. Tada kejnzijanci imaju šta da rade”, ocenjuje za Indeks Vedrana Pribičević iz Zagrebačke škole ekonomije i manadžmenta.
Naftni šokovi imaju veliku ulogu u američkom ekonomskom životu
Dodaje i kako su spoljni faktori, koji u velikoj meri utiču na američku privredu, dosad uglavnom išli na ruku demokratama. Mahom je reč o naftnim šokovima koji su se češće događali u vreme vladavine republikanaca. Uz to, ističe Pribičević, fiskalna i monetarna politika u vreme vladavine demokrata po pravilu je ekspanzivnija. Važnu ulogu u celoj priči imaju i tehnološki napredak i rast produktivnosti, što za SAD rezultira boljim uslovima međunarodne razmene, iako je tu uticaj administracije ograničen.
Dodajmo ovome kako veliku ulogu u američkom ekonomskom životu ima i vojna industrija. Humanitarni i politički bilans ratova i intervencija je razoran i tragičan, ali američka ekonomija od tih ratova ima koristi.
Bajden poseže za praksom svojih demokratskih prethodnika
Kako sada stvari stoje, Bajden će posegnuti za praksom demokratskih prethodnika i pojačati angažman države u američkoj ekonomiji kako bi SAD odlepio s recesijskog dna na koje ga je gurnula koronakriza.
Iz njegove su administracije već najavili brojne mere pomoći stanovništvu i firmama, kao i novu varijantu Nju dila, s naglaskom na obnovi i gradnji infrastrukture. No, posledica toga biće i rast proračunskog deficita i javnoga duga.
b92
