Na hladnom zimskom vremenu kijanje je kod većine ljudi redovna pojava. A da li ste razmišljali šta se tokom kijanja dešava?
NA hladnom zimskom vremenu kijanje je kod većine ljudi redovna pojava. A da li ste razmišljali šta se tokom kijanja dešava? Svi spontano zatvaramo oči, kijamo u kontinuitetu ili pokušavamo da to sprečimo, ne razmišljamo šta kijanje izaziva, kuda odlaze bakterije… Baveći se ovim fenomenom naučnici su dali određena objašnjenja.
* Kijamo jer je nozdrvama ponekad potrebno “resetovanje” kao kod računara. Pritisak koji prođe kroz nosne šupljine u trenutku kijanja izbacuje sve loše čestice nakupljene tokom disanja. Kijanje provociraju biohemijski signali koje šalju mikroskopske dlačice smeštene u ćelijama nosa.
* Bakterije izbačene kijanjem kreću se brzinom od 160 km na sat. I gotovo niko iz okruženja ne može da im umakne, jer stižu na udaljenost i do 10 metara.
* Zatvaranje očiju je prinudni refleks koji ne može da se kontroliše. U stvari, neposredno pred kijanje mozak šalje poruku da treba da zatvorimo oči.
* U momentu kijanja čak i srce nekoliko sekundi usporenije radi, što, naravno, većina ljudi ne registruje. Usporeniji rad srca nastaje zbog dubokog udisaja neposredno pre kijanja, ali i zbog stimulacije nerava za vreme kijanja.
* Kijanje nikada ne treba zadržavati ili insistirati na tihom kijanju, jer može da dođe do pucanja kapilara u očima, kao i problema sa dijafragmom. S druge strane, na nagon za kijanjem može da se utiče – dovoljno je protrljati nos, pritisnuti prstom kožu iznad gornje usne ili snažno izdahnuti kroz nos.
* Uzroci kijanja su mnogobrojni: sunčeva svetlost, papir, hladan vazduh, biber, alergije… Zanimljivo je da su neka istraživanja pokazala da svaka četvrta osoba kija u trenutku kada pogleda u sunce.
