Pre dve godine Turska je objavila da će kupiti ruski sistem protivraketne odbrane S-400, jer su Sjedinjene Države odugovlačile prodaju američke alternative, a za SAD je problem što su te ruske rakete napravljene za obaranje aviona NATO, piše danas američka TV CNN.
Sporazum vrednosti dve milijarde dolara sproveden je ove sedmice, i ima posledice daleko veće od troškova za budžet za odbranu u Ankari.
Isporuka dovodi u pitanje decenije strateške saradnje Turske i SAD, čak i statusa Turske kao članice NATO-a. Verovatno se time poništava veliki ugovor da Turska kupi američki borbeni avion F-35 za čije obaranje je posebno projektovan S-400.
Sporazum o S-400 učvršćuje već produbljene odnose turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina dva lidera koja nemaju vremena za one koji ih osporavaju kod kuće, a koji su potrebni jedan drugom u Siriji. I to turskim oružanim snagama daje napredno oružje koje je sposobno da pokrije većinu Sirije i starog protivnika Turske Grčku, takođe članicu NATO-a.
S-400 može srušiti avione na udaljenosti od 240 kilometara i presresti balističke rakete do 60 kilometara daleko.
U suštini, to je destabilizirajuća kupovina u regionu kojem još destabilizacije ne treba, a za Tursku to je potvrda o njenoj nezavisnosti kao glavnoj regionalnoj sili, komentariše CNN.
Erdogan i Sjedinjene Države već godinama su u sukobu. Turski predsednik je izjavio da su SAD zaštitile Fetulaha Gulena, sveštenika i stanovnika američke Pensilvanije, koga Ankara optužuje za pokušaj državnog udara 2016. godine. Erdogan je nekoliko je puta tražio ekstradiciju Gulena, ali nema ni naznake da će američke vlasti pristati.
Erdogan i drugi visoki članovi njegove vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) često su igrali na antiameričko raspoloženje konzervativne, nacionalističke baze svoje stranke.
Erdogan je takođe bio ljut zbog američkog saveza s kurdskom vojskom u Siriji IPG u kampanji za poraz Islamske države. Turska smatra IPG terorističkom grupom, povezanom s domaćom PKK koja se protiv turske države bori više od tri decenije.
Napetosti ima još. Dve strane se ne mogu složiti o uspostavljanju sigurne zone za izbeglice na severu Sirije. CNN je ove sedmice izvestio da američka vojna obaveštajna služba prati gomilanje turskih oklopnih jedinica koje možda planiraju prekogranične borbene operacije, te raste zabrinutost da će američke trupe u severnoj Siriji biti uhvaćene “izmedju čekića i nakovnja”.
S druge strane, Vašington je bio ogorčen zbog zatvorskih kazni američkim državljanima u Turskoj pastor Endrju Branson je najistaknutiji primer, kao i turskom osoblju koje radi u američkoj ambasadi. Vašington te kazne smatra politički motivisanim. Trampova administracija uzvratila je sankcijama protiv vodećih turskih ministara.
Bilo je i tenzija zbog odgovora na ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija u Istanbulu i onoga što se smatralo ambivalentnim pristupom Ankare u suočavanju sa Islamskom državom, posebno u periodu 2015-16.
Sporadične pretnje Turske da će zatvoriti američku vazdušnu bazu u Indžirliku bile su njena još jedna iritantna odluka.
Ali, sve te teškoće blede u odnosu na posledice sporazuma o S-400. Čak i pre prvih isporuka, SAD su upozorile da će isključiti Tursku iz programa isporuke najnovijih borbenih mlaznjaka F-35 i da će obustaviti obuku njenih pilota za te avione.
Erdogan je rekao da bi isključivanje Turske iz programa F-35 bilo “pljačka”, budući da je Ankara već uložila više od milijardu dolara u konzorcijum koji gradi te avione. Sve u svemu, planirala je da kupi 116 komada.
SAD su takođe zapretile novim sankcijama ako Turska sprovede ugovor o S-400, što je navelo Erdogana da tokom Samita G-20 kaže: “O tome ne može biti govora medju dva strateška partnera. Mislim da to ne bi trebalo da se desi”.
Američki predsednik Donald Tramp je predložio da se sankcije ublaže, ali mnogi u Kongresu su odlučni da Tursku treba kazniti.
Po američkom federalnom zakonu (Zakon o suzbijanju američkih neprijatelja putem sankcija), administracija mora nametnuti najmanje pet različitih kazni Turskoj. Kolike će kazne to biti, tek treba da se vidi.
NATO je takođe zabrinut da će sporazum o S-400 uticati na sposobnost Turske da sarađuje s drugim članovima tog saveza. “Interoperabilnost naših oružanih snaga je od suštinske važnosti za NATO i za vođenje naših operacija i misija”, rekao je jedan zvaničnik.
Rusija je, naravno, oduševljena time što ne samo da je prodala S-400 jednoj članici NATO-a, već je pomogla da se produbi jaz između Turske i SAD. Turska kupovina je takođe odlična reklama za rusku odbrambenu industriju koja očekuje da će Indija biti sledeći kupac S-400, navodi CNN.
A tu je i Sirija. Predsednik Vladimir Putin je naveo Tursku da se pridruži “procesu Astana” s Rusijom i Iranom o budućnosti Sirije, u suštini potisnuvši Ujedinjene nacije i SAD.
Sada je Erdoganu potrebna ruska podrška da bi sprečila ofanzivu Asadovog režima u provinciji Idlib koju drže pobunjenici, gde Turska ima mirovne trupe, ali i podržava nekoliko pobunjeničkih frakcija.
Ako Turska želi da ima bilo kakav uticaj na budući oblik Sirije, ona mora da se angažuje s Rusijom. Kupovina S-400 pomogla je cementiranju tog neophodnog, mada ne i nužno toplog odnosa, komentariše CNN.
Iznad svega, dolazak prve serije opreme S-400 u Ankaru u petak je najdramatičniji primer trenda koji seže u prošlost do “Arapskog proleća”. Erdogan, koji je na vlasti već više od 15 godina, želi da Tursku pretvori u nezavisnu i uticajnu silu u regionu, koja više ništa ne duguje Sjedinjenim Državama i kojoj više ne treba američki nuklearni kišobran koji je štiti decenijama.
“Držeći maslinovu grančicu” – piše CNN turski ministar odbrane Hulusi Akar izjavio je da Turska još razmišlja o kupovini i američkih raketa “Patriot” da bi “pokrila potrebu za dalekometnim sistemom odbrane od aviona i raketa”.
On je takođe rekao da kupovina S-400 “ni na koji način ne znači promenu strateške orijentacije Turske”.
Međutim, čini se da je kurs turske strategije postavljen, ukazuje CNN.
Aron Štajn je napisao u časopisu “Forinj afers” da Erdogan i AKP “ne misle da je njihov odnos s Vašingtonom ni blizu vredan onoliko koliko to Vašington misli”.
U istom smeru Stiven A. Kuk, dugogodišnji analitičar Turske, kaže da Ankara “nije partner kakav je nekada bila. Ubuduće američka politika treba da se zasniva na činjenici da, iako Turska nije neprijatelj Sjedinjenih Država, ona im nije ni prijatelj”.
“A svoje najbolje avione ne delite sa zemljama koje vam nisu prijatelji”, zaključuje CNN.
beta
